Sitne krađe unosne i nema odgovornosti?

Zbog blage, odnosno nikakve sankcije za krađu do 5.000 dinara, u Srbiji cveta sitan kriminal, pa "lopovčići" svakodnevno kidišu na trgovinske radnje i benzinske stanice, znajući da za krađu manju od tog iznosa, ako budu uhvaćeni, neće dobiti krivičnu prijavu po službenoj dužnosti.

Rupu u zakonu, pored sitnih kriminalaca, prepoznali su i gradski mangupi. Na njihovoj meti su najčešće samouslužne pumpe gde natoče gorivo u vrednosti manjoj od 5.000 dinara, a onda, umesto da odu na kasu, sednu u auto i daju gas do daske.

Da je posao na pumpi rizičan, potvrdio je nedavni incident koji se dogodio na benzinskoj stanici "Slap" kada je radnik Nenad Živković (34), u pokušaju da zaustavi Đorđa M., koji je na benzinskoj pumpi sipao gorivo i zatim pobegao, skočio i uhvatio se za vozilo. Osumnjičeni ga je vukao po auto-putu čitav kilometar, a Živković je tom prilikom zadobio teške povrede.

Zbog čega je radnik rizikovao život, zbog krađe od nekoliko hiljada dinara?! Nezvanično, kako smo saznali od zaposlenih na benziskim stanicama širom Beograda, u ovakvim slučajevima minus nadoknađuju radnici koji su u tom trenutku bili na pumpi.

Novosti su kontaktirale sa šest velikih distributera naftnih derivata, s jasnim pitanjem, ko u ovakvim slučajevima krađa pokriva manjak u kasi? Radnik ili firma? Na ovo pitanje niko nije odgovorio.

Kada već ubiraju profit u Srbiji, a rizik naplaćuju od radnika, distributere naftnih derivata pitali smo i zašto nisu samouslužne benzinske stanice standardizovali kao širom Evrope, da pored pumpe postoji i bankomat, u kome prvo sa kartice uplatite novac, a onda za tu sumu sipate gorivo u automobil.

To bi moglo da bude rešenje. Neke kompanije su kod nas i uvele bankomate, ali to je ogromna investicija. Naime, da je tržište jače i da je veća potražnja za energentima, to bi bilo normalno. Ovako je neisplativo, kaže Tomislav Micović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Iz Biroa za saradnju sa medijima MUP, kažu da pravna lica često ne obaveštavaju policiju ukoliko je pričinjena mala materijalna šteta.

U svim slučajevima kada pravna lica podnesu odštetni zahtev, zakonska obaveza policije je da postupa i radi na identifikaciji i pronalaženju izvršioca.

Tužilaštvo odlučuje da li će podneti krivičnu prijavu ili će pravnom licu omogućiti sve potrebne podatke kako bi moglo da podnese privatnu tužbu, kažu u Birou.

Kako onda da se zaštiti armija pumpadžija, koji rade na 1.115 benziskih stanica širom Srbije? Preko Krivičnog zakonika limitirani su. Ukoliko je krađa manja od 5.000 dinara, počiniocu se ne piše krivična prijava.

Oštećeni je prinuđen da goni počinioca po privatnoj tužbi. Troškovi suđenja su daleko veći od pomenutog limita od 5.000 dinara, pa se retko ko, sa već preživljenim stresom, odluči da pravdu ostvari preko suda.