Srpskom seljaku pod vodom pola milijarde evra
S obzirom na to da su razorne poplave zahvatile oko 10 odsto obradivih površina u Srbiji, procena je da direktna šteta iznosi oko pola milijarde evra.
Zavisna šteta, odnosno gubitak poljoprivredne mehanizacije, ekonomskih objekata, gubitak osnovnog stada u stočarstvu, bilo zbog poplave, bilo zbog klizišta, višestruko je veća, a zavisiće od procena opštinskih komisija.
I konačno, imaćemo i indirektne gubitke koji će nastati u sledećoj i narednim godinama, zbog za sada uništenih jagoda, malinjaka, ali i voćnjaka zbog erozije, ili onih na područjima koja su bila pod vodom dubine tri do četiri metra, kaže za Danas agroekonomista Miladin Ševarlić.
Prema njegovim rečima, najpre treba omogućiti da se poljoprivrednici vrate na svoja gazdinstva, sanirati objekte i ekonomska dvorišta, da bi uopšte otpočela revitalizacija na parcelama.
Prva kultura koja može da se obnovi je povrće, jer ima kraći period vegetacije, leguminoze, poput deteline, a zatim i kukuruz sa kraćim fazama vegetacije.
Međutim, dugoročnije štete nanete su voćnjacima i u stočarstvu, koje je teško obnoviti. Veliki broj grla je uginuo i treba videti da li za preživelu stoku organizovati zajedničku ispašu u brdsko planinskom području na više od 800.000 hektara praznih pašnjaka koje imamo, dodaje Ševarlić.
On takođe naglašava da, kako bi se izbegle dugoročnije štete u narednim godinama, u obnavljanju onoga što je uništeno treba se upravljati po evropskim standardima.
Pročitajte i>>>Ogromna šteta u poljoprivredi
Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović, kazao je za Danas da će se precizno znati kolika je štete u agraru tek kada komisije lokalnih samouprava realno procene svako gazdinstvo ponaosob.
Komisije treba da naprave poimence spiskove ko je šta izgubio, kako bi se realno sagledalo ko je najviše ugrožen, i prvo se tim poljoprivrednicima pomoglo, a zatim i onima koji su imali manje štete.
Institut za zemljište već radi proveru uzoraka zemljišta u saradnji sa Upravom za zemljište Ministarstva poljoprivrede, kaže direktor instituta Slavoljub Maksimović.
Poplavama je zahvaćeno oko 90.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a uzorke uzimamo tamo gde se voda povukla, tamo gde nije, sačekaćemo nekoliko dana. Još ima terena gde se ne može prići, poput Obrenovca, Lazarevca, Smederevske Palanke, kaže Maksimović.
On dodaje da se provere rade po ubrzanom postupku, bržim metodama, a da će Institut sa srodnim stručnim službama nastaviti naknadna istraživanja. Sama analiza uzorka traje do sedam dana.
Foto: Beta
