Srbija treća poželjna investiciona destinacija, posle Poljske i Estonije
Autor: Milan Vučković*
Nemačke kompanije u Srbiji žele ubuduće da ulažu i zapošljavaju još više, ali, pre toga, žele privredni ambijent koji obuhvata punu pravnu sigurnost, manju i efikasnu administraciju i novi moderan zakon o radu.
U Srbiji trenutno posluje blizu 400 preduzeća čiji su osnivači nemačka pravna lica. Ona, ujedno, zapošljavaju preko 25.000 ljudi. A moglo je bude ih bude daleko više, jer Srbija, umesto da omogući mnogo veću pravnu sigurnost i time kreira povoljniji privredni ambijent, ona najčešće sama koči svoj privredni razvoj. Ovo je, ukratko, rezime poslednje ankete, koju je u prvom poslovnom kvartalu među 260 članova sprovelo Nemačko-srpsko privredno udruženje u Srbiji (DSW), koje već punih jedanaest godina radi na unapređivanju privredne saradnje između dve zemlje.
DSW svake godine sprovodi pomenutu tradicionalnu anketu među svojim članovima kao preliminaran rezultat očekivanja svojih članica kada je reč o tekućoj poslovnoj godini. Prema rezultatima ankete procena ekonomske situacije u Srbiji za 2014, u odnosu na prethodnu, nije se znatno poboljšala: 2013. je 80 odsto anketiranih preduzeća ocenilo ekonomsku situaciju kao lošu. Za 2014. ovaj rezultat je nešto pozitivniji, s obzirom da 67 odsto anketiranih očekuju nepovoljno stanje privrede. Trećina ispitanika smatra da je generalno privredno stanje u Srbiji zadovoljavajuće. Međutim, oni se, kao u rezultatima protekle četiri godine, ne nadaju skorom završetku ekonomske krize.
Preko jedne trećine ispitanika ocenilo je sopstveno privredno stanje kao ’dobro’, skoro 60 kao ’zadovoljavajuće’, a samo četiri odsto kao ’nepovoljno’. Time je prošlogodišnji optimizam donekle zadržan. Nemačko-srpski privrednici gledaju pozitivno na tekuću poslovnu godinu: više od polovine njih očekuje poboljšanje svog privrednog stanja, dok 40 odsto prognozira stabilnu i nepromenjenu situaciju svog preduzeća. Samo šest odsto predviđa pogoršanje u odnosu na prethodnu godinu.
Pozitivan razvoj u poslovanju očekivan je i u investicionim, kao i planovima zapošljavanja. Skoro svako drugo preduzeće, u poređenju sa prethodnom godinom, očekuje povećanje broja zaposlenih. Nepromenjenu situaciju kod broja zaposlenih predviđa 45, dok samo osam odsto računa na pad zapošljavanja u svom preduzeću. Ukupno 38 odsto kompanija želi da poveća investicije u tekućoj godini, dok samo 16 odsto planira suprotno. Spremnost da dalje investiraju i zapošljavaju novu radnu snagu pokazuju posebno preduzeća iz sektora proizvodne delatnosti, koja su izvozno orijentisana i sa više od 250 zaposlenih.
Naravno, sve pomenute pozitivne rezultate treba, posmatrano iz današnje perspektive nakon razornih poplava koje su, u međuvremenu, pogodile direktno i privredu i privrednike, posmatrati sa rezervom. I pored toga što su neke nemačke kompanije u Srbiji još tokom prošle i početkom ove godine već pristupile proširenju svojih proizvodnih kapaciteta, nekima od njih, naročito u centralnoj Srbiji, poplave su nanele direktnu štetu zaustavivši, privremeno, realizaciju njihovih planova. Pored ovoga, oko 40-tak nemačkih preduzeća širom Srbije u proizvodnoj delatnosti, koja su potpuno izvozno orijentisana, suočila su se sa problemom isporuke proizvedene robe u predviđenim ugovornim rokovima usled direktne ugroženosti od poplava. Svi oni dele sudbinu domaćih privrednika i, kao i oni, priželjkuju što bržu realizaciju privrednih reformi u zemlji. I to, ako je moguće, još do kraja tekuće godine. Baš kako je nova Vlada i obećala.
Prilikom procene anketiranih preduzeća o uslovima poslovanja, kao i prethodnih godina, posebno se ističu nedostaci u obezbeđivanju opšte pravne sigurnosti, predvidivosti ekonomske politike i efikasnosti javne uprave. Takođe je skrenuta pažnja na nedostatak transparentnosti u javnim tenderima i poreskom sistemu, kao i poreskim upravama. Na pitanje koje su najvažnije i najhitnije mere Vlade, najčešće su navedene neophodne reforme aktuelnog Zakona o radu (ZOR), borba protiv korupcije, politička stabilnost, manja birokratija i napredak u poslovnom ambijentu. Dakle, ukratko, nemačka preduzeće ne žele ni manje ni više od onoga što priželjkuju i domaće firme. Zapravo, nemačka preduzeća u Srbiji žele ravnomerno i ubrzano razvijanje domaće privrede kako bi u zdravijoj konkurenciji mogli još bolje da posluju i ujedno se snabdevaju kvalitetnim delovima od domaćih dobavljača.
Sa druge strane, u anketi su pozitivno ocenjeni radni kadrovi i tržište rada: kvalifikacija i motivacija radnika, njihovo ukupno akademsko obrazovanje, produktivnost i dostupnost kvalifikovanih radnika kao i troškovi rada ocenjeni su kao dobri. Međutim, pojedina nemačka preduzeća zbog nedovoljno definisanog ZOR, od svojih centrala imaju sugestiju da ne primaju praktikante. Takođe, mnoga nemačka i inostrana preduzeća u Srbiji (ukupno oko 2.500), naviknuta su u svojim matičnim zemljama na saradnju sa agencijama za zapošljavanje kada obim posla nalaže veći angažman osoba na takozvanim privremeno-povremenim poslovima. I pored toga što u zemlji posluje preko 60 agencija, među kojima oko 15-tak renomiranih sa međunarodnim pedigreom, aktuelni ZOR nije precizirao njihov rad ili lizing radne snage preko njih. Čak ovo nije ni tema u aktuelnom socijalnom dijalogu na relaciji poslodavci-sindikati-država, i pored činjenice da u ovom trenutku u Srbiji preko agencija radi preko 20.000 ljudi. Takva situacija je, jednostavno, neshvatljiva inostranim i nemačkim direktorima na privremenom radu u Srbiji. Kao i mogućnost da, na primer, u svojoj kompaniji moraju da pregovaraju i dogovaraju se sa čak do osam različitih sindikata istovremeno.
Na kraju, na pitanje da li bi ponovo investirali u Srbiju, čak 92 odsto je odgovorilo pozitivno (prošle godine 88 odsto). Srbija se ovim procentom pozicionirala na treće mesto među zemljama srednje i jugoistočne Evrope, posle Poljske i Estonije. Time su nemački poslodavci, i pored svih nabrojanih privrednih problema koji predstavljaju samo vrh ’ledenog brega’, iskazali nadu u započete privredne reforme i jedno bolje sutra. Ipak.
*Autor je u ’Delegaciji nemačke privrede u Srbiji’ nadležan za odnose sa javnošću i upravljanje projektima
