7 DOBRIH STRANA pandemije koronavirusa kojih možda nismo svesni
Pandemija koronavirusa ima puno tamnih strana. Hiljade ljudi se razboljevaju i stotine umire svakodnevno, škole su se zatvorile, zdravstveni sistem je preopterećen, zaposleni gube posao, kompanije se suočavaju sa bankrotom, berze propadaju, a države moraju da troše milijarde na prevenciju, lečenje i medicinsku pomoć.
Ipak, bez obzira na direktnu pogođenost ovim virusom, pandemija izaziva stres kod većine ljudi, pokrećući ljudske strahove i nesigurnosti.
Bez obzira koliko je sve ovo ozbiljno i tužno, ima i pozitivnih strana.
Pod mogućnostima se, ipak, ne misli na to da kriza pruža dodatni posao kompanijama poput Zoom i Go to Webinar koji omogućavaju virtuelne sastanke, ili Amazona koji planira da zaposli još 100.000 zaposlenih.
One podrazumevaju opšte mogućnosti koje su dostupne većini ljudi pogođenih krizom.
Koronavirus nudi najmanje sedam njih:
Više vremena
U današnjim uslovima, vreme se često smatra najvrednijim što imamo. Koronavirus pokazuje i zašto. Radnu nedelju ispunimo stvarima poput odlaska u pozorište, bioskope, rođendane, kafiće, teretane, festivale itd. Odjednom se sve to otkaže ili zabrani, što nam ostavlja velike količine slobodnog vremena.
To nam pokazuje koliko je lako zapravo otkazati sve i fokusirati se na sebe. Ovo nam omogućava da vreme provodimo tako što ćemo ga potrošiti na druge stvari, ili još bolje, ni na šta, i da uživamo u slobodnom vremenu.
Umesto da uživamo u slobodnom vremenu, mi se odmah trudimo da ga ispunimo drugim aktivnostima.
Zato je ključno organizovati način na koji trošimo vreme i da ga rezervišemo ‘ni za šta’. Ne samo tokom krize, već i posle nje.
Razmislite i preispitajte
Činjenica da koronavirus narušava naše svakodnevne živote pruža nam priliku za razmišljanje o stvarima i preispitivanje onoga što radimo, kako to radimo i zašto to radimo.
Stvari koje smo uzimali zdravo za gotovo – poput odlaska u teretanu – odjednom više nisu moguće. Štaviše, mnogi ljudi su morali da promene svoj način rada i da uvedu rad od kuće, umesto iz kancelarije. To znači da su naše rutine poremećene.
Zato nam se nudi odlična priliku za preispitivanje navika i rutina, i za unošenje promena. Sada kada niste bili u mogućnosti da dva puta nedeljno idete u restoran, putujete 2 sata dnevno, družite se sa prijateljima ili idete na zabavu svakog vikenda, razmislićete o tome da li zaista želite da nastavite sa tim i nakon krize.
Koronavirus nas forsira da unesemo promene u svakodnevni život koje bi trebalo da zadržimo i po smirivanju pandemije.
Brzina i inovacije
Za mnoge organizacije i institucije širom sveta karakteristične su spore procedure, složena birokratija i kruta hijierarhija.
Koronavirus je mnoge od njih primorala da probiju ove krute sisteme i da odmah deluju. Odjenom je moguće preskočiti i ubrzati spore procedure, pravila mogu da se poštuju i odluke mogu da se donose autonomnije, bez formalnog odobrenja.
Koronavirus pokazuje da, čim postoji dovoljno jak stimulans, stvari mogu da se promene. To dovodi do izvanrednih inovacija.
Ako su restorani dobili zabranu rada, na primer, oni su se veoma brzo prebacili na režim isporuke. A škole odjednom obavljaju veliki deo nastave i testiranja on-line.
To donosi mogućnost stvaranja inovacija koje mogu da se zadrže i nakon krize.
Bolji sastanci
Ljudi u proseku provode do 23 časa nedeljno na sastancima, od kojih polovinu smatraju neuspehom ili gubitkom vremena.
Koronavirus nas je naterala da razmislimo o tome kako postupamo sa sastancima.
S obzirom na to da se u mnogim zemljama više ne dozvoljava susret sa velikom grupom ljudi, mnogi sastanci se otkazuju. A kad se odvijaju, uglavnom su virtualni i kraći.
To pruža odličnu priliku za rešavanje jednog od najpoželjnijih delova organizacionog života. Tehnologija je virtuelne sastanke omogućila još odavno, ali epidemija pokreće iznenadnu potrebu za tim.
Ovo predstavlja pravu priliku da se izvrše sistematske promene kako bi sastanci bili efikasniji i nakon krize.
Povežite se ponovo i pomozite
Izazovna vremena nude odličnu priliku za društveno povezivanje i pomaganje ljudima. Naravno, izolacija je onemogućila posete prijateljima ili porodici i povećala je osećaj usamljenosti.
Ali osećaj „zajedno smo u ovome“ takođe je pokrenuo zanimljive načine povezivanja. Neki od njih su krenuli viralno – poput Italijana koji zajedno pevaju sa svojih prozora i balkona – ili Fejsbuk grupe u Srbiji koja pomaže ljudima u karantinu.
U društvima u kojima se potencira individualizam, a u kojima žive mnogi od nas, ovo pruža mogućnosti za ponovno povezivanje i stvaranje veće društvene koherentnosti. Ne samo tokom krize, već i posle nje.
Ipak, ova prilika dolazi sa velikim znakom uzvika. Paralelno sa lepim inicijativama, takođe smo svedoci koliko ljudi misle samo na sebe. Prave se zalihe hrane, lekova, higijenskih proizvoda. Međutim, iako pokreće i sebično egocentrično ponašanje, koronavirus nam pruža priliku da se ponovo povežemo i pokažemo našu socijalnu stranu.
Čistije okruženje
Koronavirus je izazvao obustavu ili dramatično smanjenje industrijskih aktivnosti. Fabrike su zatvorene ili rade daleko ispod svojih kapaciteta, drumski promet se radikalno smanjio, a zračni se urušio, dok je nedostatak turizma ispraznio ulice u prenaseljenim gradovima poput Venecije, Amsterdama i Njujorka.
Iako su ovo možda loše vesti za većinu ljudi, a posebno one koji rade u pogođenim industrijama, to je takođe dobra vest za našu planetu.
Koronavirus uzrokuje značajno smanjenje gasova sa efektom staklene bašte i drugih zagađenja vazduha, vode i zemlje. U Veneciji je to navodno dovelo do povratka riba u kanalima posle samo nekoliko nedelja.
Činjenica je da je gašenje velikih delova naše ekonomije dobro za prirodu – barem na kratak rok. Prilika koju pandemija pruža je zadržavanje makar dela ovakvog funkcionisanja.
Koronavirus nam pruža priliku da preispitamo svoj život i reorganizujemo ga na način koji ima manje štetnih uticaja na našu planetu.
Skromnost i prihvaćenost
Koronavirus nam priža priliku da stvorimo svest o umerenoj ulozi koju igramo na ovoj planeti i prihvatimo da stvari ne mogu uvek da idu onako kako bismo želeli. Pandemija koronavirusa je globalni problem i tiče se svih nas.
Iako smo imali i drugih pandemija poput SARS-a, njihov uticaj je bio manje značajan. Takođe, imali smo naftnu krizu iz 1973. godine, ali to je bila kriza koju je čovek izazvao.
Koronavirus nije stvorio čovek, i svejedno uništava živote širom planete.
Kao takav, koronavirus nam pokazuje da, bez obzira na to koliko smo dobro isplanirani i organizovani i bez obzira na to koliko živimo u a eri koju karakteriše značajan ljudski uticaj, mi nemamo kontrolu.
Ovo nudi sjajnu priliku. U skoro svakom aspektu života čovek želi da ima kontrolu. Bilo da je u pitanju zdravlje ili pak sigurnost avio-kompanije, živimo u iluziji da je potpuna kontrola moguća. Ova kriza nam može pomoći da shvatimo da to ipak nije moguće.
Dakle, iako je kriza koju je koronavirus izazvao veoma loša po čoovečanstvo, ovih sedam mogućnosti pokazuju da ona ima i svetlih strana.
Sve informacije o koronavirusu možete pronaći u posebnoj rubrici na našem sajtu COVID-19.
Izvor: BIZlife
Foto: Pixabay
