Kulminacija gasne krize, bez rešenja na vidiku
Gasna kriza, zbog nesporazuma Kijeva i Moskve oko cene ruskog gasa, dostigla je vrhunac nakon što je Ukrajina direktno okrivila Rusiju za neuspeh najnovijih pregovora i najavila da će od ponedeljka potpuno prestati da uvozi gas iz Rusije, a rešenje spora potražiti na arbitražnom sudu.
Premijer Ukrajine Arseniy Yatsenyuk je već naredio nadležnim resornim ministarstvima, oblasnim državnim administracijama u rukovodstvu nacionalne gasne kompanije Naftogas Ukrajine, da od početka sledeće sedmice pređu na novi režim rada koji podrazumeva prestanak korišćenja ruskog gasa.
Agencija UNIAN izveštava da se Yatsenyuk obratio i Nacionalnoj komisiji za određivanje "ekonomski zasnovanih tarifa za tansport prirodnog gasa kroz teritoriju Ukrajine", što upućuje na zaključak da bi Kijev uskoro mogao znatno da uveća tarifu za prenos ruskog gasa kroz ukrajinske cevovode.
Važeći gasni sporazum između ruskog Gazproma i ukrajinskog Naftogasa predviđa da se troškovi transporta gasa kroz deo magistralnog cevovoda na teritoriji Ukrajine obračunavaju u zavisnosti od cene gasa na međunarodnom tržištu.
Rusija je prošle godine, prema toj formuli, plaćala Ukrajini oko 3,1 dolar za svaku hiljadu kubika transportovanog goriva, dok je u toku prethodne, 2012, ta tarifa varirala u tesnom rasponu od 3,08 do 3,12 dolara.
Prema ranije objavljenom planu prihoda ukrajinskog budžeta za 2014, Rusija bi ove godine trebalo kroz ukrajinske cevovode da isporuči evropskim kupcima oko 82 milijarde kubika gasa, ili približno polovinu od ukupne količine tog energenta koje prodaje kupcima na Starom kontinentu.
Moguće znatnije uvećanje transportne nadoknade za ruski gas, koji se isporučuje evropskim zemljama, bilo bi od velike pomoći ukrajinskoj ekonomiji koja se grčevito bori da izbegne potpuni finansijski kolaps, ističu ekonomisti u Kijevu.
Yatsenyuk je izjavio, komentarišući novonastalu situaciju, da je do najnovije gasne krize između dve zemlje došlo zbog "jednostranih odluka Ruske Federacije", čime se, tvrdi, "podriva energetska bezbednost Ukrajine i EU".
Pročitajte i>>>Miller: Konstruktivno o Južnom toku
Zvanični Kijev tvrdi da ukrajinski gasni dug sada nije veći od 1,9 milijardi dolara i izražava spremnost da ga odmah reguliše, ali pod uslovom da Moskva pristane na pravednu i tržišnu cenu gasa.
Šef Gazproma Aleksej Miler je, međutim, u četvrtak izjavio da ruski gasni monopolista očekuje do 10 sati u ponedeljak uplatu ukrajinskog gasnog duga od 1,951 milijardu dolara.
Pravo „usijanje“ odnosa Kijeva i Moskve usledilo je u protekla dva meseca, kada su stanovnici dve industrijski razvijene oblasti na jugoistoku Ukrajine organizovali masovnu oružanu pobunu protiv centralne vlasti u Kijevu koja za separatizam u tim krajevima direktno optužuje ruske vlasti.
Moskva uporno negira te optužbe Kijeva i uporno zahteva da novi predsednik Ukrajine Petro Poroshenko „uvaži realnost“, obustavi vojna dejstva vojske u pobunjenim krajevima i počne sa lokalnim predstavnicima pregovore o mirnom rešenju spora.
Putin i Barroso
Iz Kremlja je stiglo saopštenje da su se predsednik Vladimir Putin i predsednik Evropske komisije Jose Manuel Barroso saglasili da održe konsultacije unutar tripartitne grupe Rusija-EK-Ukrajina.
Kako je saopšteno, sastanak bi se održao na stručnom i ministarskom nivou. Putin i Barroso su razmenili mišljenja o krizi u Ukrajini i naplati duga Kijeva za gas, kao i o pripremama za potpisivanje Opšteg sporazuma između Ukrajine i EU, preneo je ruski Itar Tass.
