Budite kreativniji uz muziku

Fridrih Niče je jednom prilikom rekao: „Bez muzike, život bi bio greška“. Možda baš iz tog razloga Daniel J. Levitin, u svojoj knjizi This Is Your Brain On Music, navodi da svaka zabeležena kultura uključuje neki oblik muzike.

Kada čujete pesmu mozak se aktivira i u njemu se pokreću memorijski, emocionalni i motorni centri, stoga ne čudi što je muzika povezivana sa kreativnošću pojedinaca još od nastanka čoveka.

Mnoge studije su se bavile uticajem muzike na mišljenje, a jedna od najpoznatijih je ona iz 1993. koja je otkrila ’Mocartov efekat’. Njeni zaključci su bili da slušanje Mocartove Sonate za dva klavira u D-duru ’K.448’ povećava spacijalnu inteligenciju kod slušalaca, inteligenciju koja podrazumeva učenje i razmišljanje u slikama. Ali nažalost ili na sreću ova teorija je osporena. Kada je profesor psihologije Glenn Schellenberg 1999. sproveo identično istraživanje samo sa drugom kompozicijom otkrio je ’Šubertov efekat’, što je daljim istraživanjem dovelo do zaključka da svaka muzika koja vam se dopada može imati isti efekat.

Naravno teško je utvrditi na koji način muzika pospešuje kreativnost, ali je jasno da muzika pospešuje aktivaciju viših moždanih funkcija, pod uslovom da vam se muzika koju slušate dopada.

Levitin je objasnio da neurologija razlikuje dva načina funkcionisanja moždanih operacija: prvi je kada je kada ste usredređeni na jednu stvar i u potpunosti uključeni u zadatak kojim se bavite, drugi bi se mogao nazvati ’lutanje uma’, on uključuje sanjarenje i brzo smenjivanje misli.Ovaj lutajući um vodi do kreativnosti i inovativnih rešenja problema, „a muzika je jedan od najefektivnijih načina da izazovete lutanje uma“ kaže Levitin.

Ljudi inače muziku koriste kako bi regulisali svoje raspoloženje, možda čak i nesvesno. Razmislite o tome šta slušate kada se ujutru probudite, a šta nakon raskida i zašto je to tako. Iz tog razloga zašto ne  biste slušali muziku i taktično.

Ključni kod muzike, koju slušate u pozadini dok radite ili učite, su jačina zvuka i tempo. Jedna studija iz 2012. godine kaže da zvuk jačine 70 decibela poboljšava apstraktno mišljenje u poređenju sa slabijim od 50 decibela i jačim zvukom od 85 decibela. Kao reference kolike su to jačine, American Tinnitus Association navodi da je 50 dB uporedivo sa zvukom kiše, 70 dB sa zvukom veš mašine, a 85 dB sa zvukom saobraćajne gužve.

U 2013. godini, klinički psiholog Emma Gray je za kompaniju Spotify sprovela istraživanje kojim je došla do zaključka da slušanjem muzike sa tempom od 50-80 doba u minutu možete podići svoje raspoloženje. Klasična Betovenova kompozicija ’Za Elizu’ ima ovaj tempo, a od savremenih pesama, ’Man Down’ od Rihanne i ’Mirrors’ od Justina Timberlakea, između ostalih.

Naravno svemu ovome prethodi lični muzčki ukus. Ona muzika u kojoj najviše uživate će i imati najviše uticaja na vašu kreativnost.