U kafanu sa predznanjem: Šljivovica
Francuzi imaju svoj konjak, Škoti se ponose viskijem, Italijani uzdižu u nebo svoju grapu, Rusi se nalivaju vodkom, Meksikanci tekilom,Grci uzom i metaksom, Makedonci mastikom, a mi Srbi imamo našu poznatu mučenicu – Šljivovicu.
Požegača, madžarka, ubraja se u poznocvetajuće sorte.Poreklom je iz Male Azije odakle je preneta u Grčku oko 333. godine pre naše ere, a na Balkan ju je doneo Aleksandar Veliki. Od tada se gaji po celoj Evropi, a u Srbiji je zastupljena sa više od 40 odsto stabala. Najbolje rezultate postiže na blagim padinama, sa ekspozicijom prema severu, severoistoku, severozapadu i istoku, na nadmorskoj visini od 200 do 600 metara.
Srpska reč rakija potiče od staroindijske reči arak ili rak, a označava alkoholno piće, koje je nekada, u istočnoj Indiji, pravljeno od pirinča, kasnije od drugih biljaka. Pečenje rakije u Srbiji počinje približavanjem turske najezde u 14. veku. Prvo je pravljena od vinske komine, a tek kasnije iz voćne. Prosečna proizvodnja rakije iznosi 44,8 miliona litara sa tendencijom porasta po stopi od 2,9% godišnje, a godišnja potrošnja rakije po članu domaćinstva u Srbiji je oko 4l litre godišnje. Požegača je voćna kraljica i mnogo više daje ljudima, nego što joj ljudi uzvraćaju.
Šljivovica se uvek pije posle ili neposredno pre jela, isključivo gutljaj po gutljaj, a da je rakija dobra znaćemo ako sklizne, zagreje stomak, a u ustima ne stvara osećaj nelagodnosti. Ako je rakija odležala, ako je zrela, ne treba je piti odmah iz čaše, nego pustiti malo da izvetri, jer zbog izvetravanja alkohola nećemo osetiti pravu aromu. Šljivovica se nekada donosila uz slatko, ratluk i kafu, da su se uz nju bratimili naši legendarni hajduci, da se njome nazdravljalo rađanju, prosidbama, venčanjima i slavama, ispraćali mladići u vojsku, a ljudi na svoje poslednje putovanje. Zaboravljamo da su se nekada dimili kazani, mirisale pecare uz potoke i reke, da je rakija nosila ime po donosiocu .
Osnovni problem sa proizvodnjom šljivovice oduvek je bio u nepostojanju tipske, opšte usvojene tehnologije. Kvalitet šljivovice se razlikovao zavisno od proizvođača, zato što je korišćen veći broj sorti šljiva od kojih mnoge i nisu najpogodnije za preradu u rakiju. Na kvalitet rakije utiče niz faktora, a najvažniji su: momenat berbe voća, način prerade voća, izvođenje alkoholnog vrenja, momenat destilacije (pečenja) prevrelog voćnog kljuka, sam način destilacije (pečenja) kao i odležavanje i formiranje rakije kao pića..
Šljivovica je rakija koja se dobija destilacijom fermentisane komine, kljuka ili soka šljive sa najmanje 25% vol. Jednokratnom destilacijom se dobija sirova meka rakija dok u promet kao prepečenica ide šljivovica dobijena dvostrukom destilacijom sa 40-45% vol. Ocenjivanje jakih alkoholnih pića obavlja komisija od odabranih degustatora, a da bi neko mogao da bude dobar degustator – trebalo bi dobro da poznaje pića, da ima normalno razvijena čula, posebno – čulo mirisa i ukusa. Uz to, da ima dugogodišnju vežbu u degustiranju pića, tako da bi mogao da stekne kriterijum za vrednovanje kvaliteta. Komisija ima neparan broj članova . Ocena je od nula do 20. Rakije koje dobiju od 14 do 16,01 poena zaslužuje bronzanu medalju, od 16 do 18 – srebrnu, a od 18,01 do 20 – zlatnu medalju. Uzorci koji su posebno visoko ocenjeni sa više od 18,20 poena mogu dobiti veliku zlatnu medalju, a uzorak sa najvišom ocenom – laskav naziv "šampion". Važno je da prostorija za degustaciju bude svetla i provetrena, sa čistim vazduhom.
