Najobimnije istraživanje poslovanja u Srbiji
Republički zavod za statistiku predstavio je metodologiju i rezultate istraživanja "Struktura rashoda i prihoda poslovnih subjekata do input-autput tabela", u kojem je učestvovalo 17.627 preduzeća svih veličina, koja su dala podatke o poslovanju u 2011. godini.
Rukovodilac istraživanja Rade Ćirić rekao je da je istraživanje, sprovedeno od 2. aprila do 29. juna 2012. godine, najobimnije koje je ikad rađeno u poslovnoj delatnosti u Srbiji, a finansirano je iz IPA fondova EU.
Direktor RZS Dragan Vukmirović je naveo da je reč o statističkom istraživanju, koje se u EU smatra najznačajnijim i radi se na svakih 10 godina, kako bi se donele prave mere ekonomske politike. Za EU je posebno važno praćenje podataka o PDV, jer on u najvećoj meri doprinosi njenom budžetu.
Pikupljani su podaci o vrstama proizvoda i usluga, prihodima od prodaje proizvoda i usluga, stanju zaliha, stopi trgovačke marže, troškovima proizvodnih i neproizvodnih usluga, naknadama troškova službenih putovanja, troškovima skupova, popravki, montaže, transporta, finansijskih usluga, poreza, doprinosa…
Istraživanja su rađena po različitim privrednim granama. Tako u oblasti poljoprivredne proizvodnje lova i uslužnih delatnosti, učešće robnog prometa u ukupnim polsovnim prihodima iznosi 39,4 odsto, a u šumarstvu samo 2,4 odsto, koliko i u rudarstvu.
U prozvodnji pića, robni promet u ukupnim prihodima učestvuje sa 12 odsto, duvana sa,6, 6, tekstila i odevnih predmeta sa 9,6, proizvonđi koksa i derivata nafte 7,3 , gume i plastike 9,2 odsto.
Troškovi za električnu energiju i gas u poljoprivredi iznose 15,3 odsto ukupnih troškova, u šumarstvu 16,6, rudarstvu 24,5, proizvodnji pića 6,4, tekstila i odeće 5,2, duvana 1,7, hemikalija 47,2, koksa i derivata nafte 12,5 i gume i plastike 8,1 odsto.
Stručnjak RSZ Dušan Gavrilović je govorio o značaju nacionalnih računa, koji sadrže sve finansijske transakcije u zemlji, tokom godine. Oni se sastoje od sektorskih računa i input-autput sistema.
Sektorski računi prate sva nacionalna bogatstva, protok roba i usluga, potrošnju, investicije u kapitalna dobra, kao i zaduživanje države u zemlji i inostranstvu. Sistem input-autput prati šta nacionalna ekonomija izvozi, šta uvozi i kakva je potršonja na pojedinačnom nivou.
On treba da pokaže koje proizvode i u kojim količinama rade domaća preduzeća, a šta se sve uvozi, kako bi kreatori ekonomske politike znali koje mere treba preduzeti.
RSZ je do sada davao prethodne i konačne podatke za nacionalne račune, a odskora je na zahtev korisnika uveo i fleš izveštaje, na svakih 30 dana, koji nisu potpuni, ali pokazuju trend.
