Eko standardizacija višestruko isplativa
Usklađivanje ekoloških standarda sa propisima Evropske unije doneće ekonomsku korist oko 2,4 puta veću od troškova, tvrdi direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Nataša Ðereg.
To je dobar pokazatelj da životnu sredinu treba da posmatramo kao poslovnu mogućnost otvaranja "zelenih radnih mesta", a ne kao trošak, rekla je Ðereg Tanjugu, podsetivši da Srbija do 2030. godine u tu oblast treba da uloži 10,6 milijardi evra.
Ona smatra da ekologija u Srbiji nije dovoljno integrisana u druge sektore i zato bi država morala da se pozabavi ekonomskim instrumentima finansiranja zaštite životne sredine kroz sektorsko usklađivanje.
Procene o ekonomskoj koristi iznete su u Nacionalnoj strategiji za aproksimaciju u oblasti životne sredine usvojenoj oktobra 2011. godine, napomenula je Đereg, naglasivši da urgentno treba poboljšati monitoring i izveštavanje o emisijama CO2 i drugih zagađujućih materija i gasova.
Oblast otpada i prečišćavanja otpadnih voda, kako je dodala, Evropska komisija je prepoznala kao sektore koji imaju najviše problema i zahtevaju najveće investicije.
Takođe, imamo problem sa neusklađenošću planskih dokumenata, a strategije su velikim delom direktno pod uticajem industrijskog lobija, kazala je Ðereg.
