U Srbiji muka pronaći berača voćnjaka
Poljoprivrednici ne mogu lako da nađu radnike, iako Srbija ima skoro 800.000 nezaposlenih. Dnevnice od 1.200 do 2.000 dinara nisu dovoljan motiv da se provede dan na njivi.
Poslovi u polju su teški, pa se među gotovo 800.000 nezaposlenih, za njih odlučuju samo oni koji baš nemaju drugog izbora. Zato i ne čudi što neki poljoprivrednici muku muče da nađu ljude koji će im obrati voćnjake.
Proizvođači višanja i trešanja, kojima prolazi sezona, razmišljaju da ostatak roda ostave na granama, jer tvrde da ne mogu da plate nadničare.
Razlog nije samo što je radnička dnevnica od oko 1.200 dinara za njih skupa, već što je otkupna cena njihovog voća od 15 do 20 dinara izuzetno niska.
U Tavankutu je aktuelna berba višanja, poslodavci tvrde da plaćaju 13 dinara po ubranom kilogramu, ali da ne mogu da pronađu radnike. Ovih dana počinje i berba krastavaca, a uskoro će gazdama biti potrebni i berači šljiva i jabuka.
Vlasnici plantaža sitnog, koštuničavog voća, najčešće se nađu u velikim problemima, jer u cenu ovog voća, pre svega višanja i trešanja, velikim delom ulazi i cena radne snage, objašnjava sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine Đorđe Bugarin.
Ako je otkupna cena niska, a takve slučajeve smo imali i prethodnih godina, dešava se da voćnjaci ostanu neobrani. Povrtari, voćari i vinogradari imaju ozbiljnih problema s radnom snagom.
Poljoprivrednici koji nisu te sreće da kulture koje gaje mogu da obrade mašinski, već im je potrebno dosta ručnog rada, iz godine u godinu sve teže dolaze do radne snage.
Jedan od najtežih poslova su rasađivanje i berba duvana, pošto podrazumevaju dosta ručnog rada. Radnici u berbu kreću rano i počinju već u četiri sata ujutru, a u gazdino domaćinstvo se vraćaju u sedam do osam sati i nastavljaju da nižu duvan koji su ubrali.
Problemu sa nedostatkom radne snage "doskočilo" je nekoliko poljoprivrednika iz Golubinaca kod Inđije, koji se bave uzgojem duvana. Oni su uhvatili vezu s radnicima iz Preševa, Bujanovca i Medveđe kojima obezbede smeštaj i ishranu za celu sezonu radova, od maja do septembra, pa i do oktobra.
