Ne morate biti Sherlock Holmes da biste znali kada vas lažu

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Ne morate biti Sherlock Holmes da biste znali kada vas lažu

    Laži mogu biti velike ili male, bele ili zlonamerne. Nekada je laž kriminalno delo, a nekada se laže iz ljubaznosti, samilosti, ljubavi. Ali razlog laganja je uvek sopstvena korist, bilo da želite nekome da se dopadnete, da sa nekim manipulišete, ili da nekoga ne uvredite, vrlo često to ’zaobilaženje istine’ ne deluje nemoralno jer vi od njega direktno ubirate plodove.

    Još jedan od razloga za neiskrenost je umor. Kada se ne osećate dobro ili ste umorni, a nalazite se u društvu, lakše ćete se odlučiti da slažete kako bi sačuvali svoju energiju, ne ulazeći u rasprave, duge razgovore, objašnjavanja. 

    Koliko god laganje bilo uobičajeno, ljudi su razvili sofisticirane mehanizme za njihovo uočavanje. Razne detektivske TV serije su od ovoga napravile celokupnu nauku. Poznati signali koji odaju lažova su skretanje pogleda ili različiti nervozni pokreti specifični za neku osobu.

    Međutim skorašnje studije pokazuju da uočavanje laži nije ništa preciznije od nasumičnog pogađanja, kaže dr Robert Biswas-Diener u svojoj knjizi ’The Upside of Your Dark Side: Why being your whole self – not just your “good” self – drives success and fulfillment’.

    Ali mala deca mogu sa sigurnošću da uoče jednu specifičnu vrstu laži, a to je emocionalna neiskrenost. Studija u kojoj je Eric Walle ispitivao razumevanje osećanja kod dece uzrasta 16 i 19 meseci je utvrdila da starija grupa dece može da razlikuje odglumljenu i preuveličanu emociju od iskrene. To znači da negde oko druge godine života čovek počinje da primećuje izveštačenost.

    Šta to znači za vas?

    To znači da ne morate izigravati Sherlocka Holmesa, vežbajući svoju moć opažanja i dedukcije, ili čitajući mikro ekspresije nečijeg lica, kako biste utvrdili da vas neko laže. Dovoljno je samo da se ponašate prirodno. Svi u sebi imaju ’emocionalni barometar’ i potrebno je samo da obratite pažnju kako se osećate dok neko priča sa vama.

    Studija koju je sprovela Leanne ten Brinke sa svojim kolegama, pokazala je da se procenat pogođenih laži znatno povećao kada su ljudi počeli da se oslanjaju na osećaj koji su imali umesto na logičko zaključivanje.

    Ovaj pristup možda nije dovoljan da biste dokazali laž na sudu, ali vas može spasiti od donošenja loših privatnih ili poslovnih odluka. Vaš osećaj možda nije uvek ispravan ali je najbolji detektor laži koji posedujete.
     

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE