Sertić za NIN: Mnoga preduzeća neće naći kupce
Mnoga od 502 preduzeća za koje je raspisan javni poziv za prikupljanje ponuda za privatizaciju, teško da mogu biti profitabilna čak i kada bi im se oprostile sve stare obaveze, pa za njih verovatno neće ni biti zainteresovanih kupaca, smatra novi ministar privrede Željko Sertić.
"Te firme će zato, posle toliko godina veštačkog održavanja u životu, morati u stečaj ili likvidaciju", rekao je Sertić za NIN, u svom prvom intervjuu u svojstvu ministra privrede.
Naglašavajući da je i do sada Vlada nastojala da nađe strateške partnere za Železaru Smederevo, FAP, RTB i slične kompanije, koje državu koštaju 700 miliona evra godišnje, on je istakao da to nije nimalo jednostavno, jer je i Evropa u recesiji.
"Moramo da učinimo sve da te kompanije više ne budu teret budžeta i da onima koji imaju tržišnu perspektivu omogućimo novi život. Istovremeno, ne možemo više sebi da dozvolimo luksuz da održavamo u životu kompanije koje ne mogu da opstanu, a na državi je da obezbedi sprovođenje socijalnih programa za radnike koji će ostati bez posla", poručio je Sertić, koga je Skupština Srbije juče izabrala za novog ministra privrede.
Takođe je precizirao da će novac za otpremnine biti obezbeđen rebalansom za ovu i budžetom za narednu godinu.
Komentarišući činjenicu da je Srbija za nešto više od 12 meseci promenila četiri ministra privrede (Dinkić, Radulović, Mirović i Vujović), Sertić je ocenio da "to nije dobra praksa, jer česte promene ministara nose sa sobom i promene ekonomske politike". S tim u vezi je potvrdio da će Vlada nastaviti da novim investitorima daje subvencije.
"Subvencije su samo jedan od elemenata za privlačenje novih investitora, ali u ovom trenutku, i kada bismo hteli, ne možemo da ih izbegnemo zato što sve zemlje u regionu daju ozbiljne subvencije za privlačenje novih investitora, koji donose i kapital, i znanje i tržište, koje smo mi davno izgubili. Mi faktički sada rešavamo nešto što su zemlje regiona rešavale pre 10, 15 ili čak 20 godina", rekao je Sertić, uz pojašnjenje da se na taj način plaća i cena za kašnjenje reformi.
"Da bi Srbija dobila bolji kreditni rejting i niže kamate na kredite, javne finansije moraju da se konsoliduju. One su sada, sa deficitom od 7-8 odsto BDP-a, problematične", zaključio je Sertić.
Foto: Beta
