Jedemo li `pravi` paradajz?
Posle vremenskih nepogoda strahuje se da su mnogi ratari posegli za nedozvoljenim supstancama za ubrzano sazrevanje povrća, uglavnom paradajza. Povrtari to poriču, dok Ministarstvo najavljuje strožu kontrolu proizvodnje povrća.
Dok je paradajz na tezgama na oko zdrav, dešava se da je unutra nezreo, bez mirisa i ukusa. Otuda i sumnja da nije prirodno uzgajan i da je uz pomoć veštačkih supstanci sazreo preko noći.
Povrtari sa juga kažu da nema razloga za strah. "Plastenička proizvodnja, radimo oplodnju cveta ortomone i ništa drugo. Svako ko uzme leskovački paradajz može slobodno i da ga jede, a da ga ne pere. To je čista propaganda da bi se oborila cena. To je zlo za seljaka", kažu leskovački proizvođači.
Etrel, sredstvo za koje se sumnja da se koristi za ubrzano sazrevanje paradajza, dinje i višnje registrovano je u Italiji i Hrvatskoj. U Srbiji je mogao da se koristi do 1992. godine.
Nebojša Momirović sa Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda kaže da se proizvođači "dovijaju" na različite načine i na crnom tržištu nabavljaju etrel koji vrlo često nema tehničku čistoću i ima primese koje mogu usloviti probleme u vezi sa zdravstvenom bezbednosti povrća. "I takav paradajz po pravilu nema ukus, vrlo brzo propada", kaže on.
Ima li nedozvoljenih supstanci u povrću ove jeseni proveravaće Ministarstvo poljoprivrede. Prvi put i supstancu etefon, koja se koristi za brzo sazrevanje. Snežana Savčić Petrić iz Uprave za zaštitu bilja kaže da će se možda uzorkovati više od planiranih 40 uzoraka paradajza za ovu godinu u vezi sa ostacima etefona.
Napominje da će se ispitivati i druge 63 aktivne supstance i naglašava da se nelegalna upotreba takvog proizvoda može ispitati, odnosno dokazati jedino nasumičnim uzimanjem uzoraka.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da paradajz ove godine nije najboljeg kvaliteta i iz drugih razloga, zbog velikih kiša, ali i zato što je najkvalitetnije povrće skupo i izvozi se.
Inspekcija će proveravati i ono što na tezge stigne iz naših plastenika i iz inostranstva.
