Nakupci van kontrole diktiraju cene

Za kilogram paradajza ove godine treba izdvojiti duplo više novca nego prošle sezone, a cena se kreće od 80 do čak 120 dinara, dok istu kulturu nakupci otkupljuju za 30 dinara po kilogramu.

Prodavci za tezgama pravdaju se lošim vremenskim prilikama, skupim gorivom, većim troškovima. Stručnjaci kažu da su glavni razlog za „paprene“ cene povrća obilne padavine, ali i činjenica da su mnogi povrtari odustali od sejanja paradajza, jer su ga prošle godine davali za bagatelu.

Oni koji i dalje gaje ovu kulturu, tvrde da udela u „zidanju“ cene imaju i preprodavci, jer od njih kupuju povrće za 30 dinara, a posle ga prodaju i tri ili čak četiri puta skuplje.

Nakupci, naravno, rade „na crno“ dobro su organizovani, otkupljuju i do nekoliko puta jeftinije robu do seljaka, a zatim angažuju prodavce, koji rade za simboličnu nadoknadu.

Sad nema dovoljno povrća, zbog loše godine i manje zasada, ali ni kvalitet nije vrhunski. Zato nakupci mogu da kalkulišu sa plaćanjem. Dajemo im na veliko robu za 30 dinara po kg, ali drugo rešenje nemamo, jer treba da izvučemo uloženo, kaže poljoprivrednik iz Srema Dragan Vojnović.

Stručnjaci smatraju da, dok se ne izgrade velike moderne zelene tržnice i ne uvedu obavezna registracija i poreklo proizvoda, nakupci neće prestati da diktiraju cene.

Proizvođači uglavnom nemaju sredstava, a ni vremena da svakodnevno putuju u Beograd i zato robu prodaju nakupcima koji onda zarađuju daleko više nego proizvođači, napominje Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Problem je što često država te iste nakupce ne kontroliše, imaju li registrovanu firmu za prodaju i papire o poreklu robe, kao i kojim količinama prometuju.

Miroslav Kiš, iz Asocijacije poljoprivrednika, smatra da je cena paradajza na pijacama visoka zbog nedostatka ovog povrća. Zbog vremenskih neprilika teško ga je bilo sačuvati, a i manje je zasada zbog niske prošlogodišnje cene, objašnjava Kiš.