Minimalac `na ledu`
Članovi Socijalno-ekonomskog saveta nisu uspeli da dođu do zajedničkog rešenja koliko bi minimalna cena rada trebalo da iznosi u sledećoj godini, izjavio je ministar rada Aleksandar Vulin.
"To znači da će Vlada preuzeti odgovornost i doneti odluku na jednoj od narednih sednica", rekao je Vulin novinarima, nakon sednice SES.
On je podsetio da rok da se SES izjasni o minimalnoj ceni rada ističe u ponedeljak, ali da će Vlada na jednoj od narednih sednica doneti odluku o tom pitanju, istakavši da se minimalna cena rada primenjuje od 1. januara naredne godine.
Ministar je naglasio da i sindikati i poslodavci razumeju da ekonomska situacija nije takva da je moguće izaći svim zahtevima u susret, a država sa treće strane mora da sprovede elemente rigorozne štenje.
Prema njegovim rečima, povećanje minimalne cene rada nije stvar matematike već pitanja da li to privreda može da izdrži.
On je najavio da je na sednici SES donet zaključak da se oforme radne grupe koje će raditi na formiranju budućih parametara koji utiču na minimalnu cenu rada, a koji su sada predviđeni Zakonom o radu u članovima 111. i 112.
Predsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović naveo je da su sindikati na osnovu parametara propisanih u Zakonu o radu izašli sa predlogom da bi minimalna cena rada trebalo da iznosi 137,9 dinara.
"Ovo nije bio naš zahtev, već prosta računica na osnovu parametara u Zakonu o radu", pojasnio je Orbović, dodajući da se poslodavci sa tim nisu saglasili i zbog toga je ostalo jedino moguće rešenje da vlada politički odluči visinu minimalne cene rada.
Predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak naveo je da je na neuspeh u pregovorima o minimalnoj ceni rada pokazao da usvojeni Zakon o radu ima mnogo nedorečenosti. On je istakao da je na sednici bilo dosta nerazumevanja, naročito od strane ministra privrede Dušana Vujovića.
"Ministar Vujović se stalno pozivao na realnost Srbije. A realnosti moraju da budu predviđene zakonom. Ne možemo mi da interpretiramo zakon da bismo postigli sklad sa realnošću. Treba da bude obrnuto", naveo je Čanak.
Predsednik Udruženja poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da su privrednici ostali pri tome da cenu rada u ovom trenutku ne treba menjati, naglasivši da su poslodavci spremni da prihvate povećanje do 120 dinara, što je negde oko pet odsto više.
"Mi ćemo prihvatiti povećanje ako ga bude. Smatramo da je vlada ta koja će snositi najveću odgovornost, a koja odluku treba da donese na osnovu ukupnog sagledavanja situacije u kojoj se zemlja nalazi", rekao je Atanacković.
Do 2012. godine minimalna zarada iznosila 46 odsto prosečne plate, a sada je oko 44 procenta. "Mi smo za to da se vrati na 46 odsto. Sa tim procentom mi smo u evropskom vrhu, jer je u evropskom zemljama minimalna zarada uglavnom oko jedne trećine prosečne zarade", ukazao je Atanacković.
Minimalac od 180 evra
Poslednje povećanje minimalca bilo je 2012. godine, sa 102 na sadašnjih 115 dinara po satu, a prema podacima koji su mediji objavili u julu, najniža je zakonom garantovana minimalna cena rada na svetu.
Za prosečna 23 radna dana u mesecu, tako radnik u Srbiji može da dobije minimalac od 21.160 dinara ili 180 evra. Ovaj iznos tačno je duplo niži od iznosa minimalca u Hrvatskoj gde je najniža naknada za rad utvrđena u iznosu od 374 evra.
Veći iznos minimalca obračunavaju i Mađari (341), ali i Grci. U Grčkoj je minimalna mesečna zarada 684 evra, Španiji 753, Sloveniji 784, Francuskoj 1439, a u Luksemburgu čak 1.874.
Istina, u okruženju je dosta zemalja gde radnici moraju da računaju na niži iznos minimalne zarade nego u Srbiji. Tako u BiH minimalac iznosi 166 evra, Albaniji 149, Rumuniji 157, a Bugarskoj 159.
