Šteta od fiktivnih firmi preko 250 miliona evra
Od početka krize privreda Srbije izgubila je oko 255 miliona evra zbog toga što fiktivne firme nisu plaćale obaveze drugim preudzećima, kaže konsultant iz Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.
"Od 2008.godine do danas postoji preko 19.500 slučaja prevara preko fiktivnih firmi koje su naručivale robu i usluge od savesnih poslovnih partnera i tu robu najčešće nisu platili", rekao je on na konferenciji "Kako smanjiti malverzacije i zaštiti investitore i poverioce".
Ukupan iznos te štete se procenjuje na 255 miliona evra, pojedinačno blizu 13.100 evra. "Nažalost, zakonodavni okvir omogućava da kada neko zatvori firmu, vi možete ili da ga tužite za prevaru ili prijavite policiji", naveo je on i dodao da to nije dalo rezultat.
Upravo iz tih razloga, kako je precizirao, samo u 2,8 odsto slučajeva neko ko je izgubio novac ili pružao uslugu za koju mu nije plaćeno, može da nadoknadi svoju štetu. "Srbija je po tom rezultatu na dnu evropske lestvice", naveo je Rajić.
Na konferenciji je navedeno da su loši finansijski izveštaji jedan od ključnih razloga za malverzacije u poslovanju firmi, a da je stanje u tom segmentu dodatno pogoršano Zakonom o računovodstvu koji je usvojen juna protekle godine.
Duple revizije zbog lažnih bilansa
Predstavnik Saveza računovođa i revizora Srbije Blagoje Novićević izjavio je da je Zakon o računovodstvu veoma loš, jer finansijski izveštaji o poslovanju kompanija nisu ni približno precizni kako to zahtevaju međunarodni standardi.
Država ovde najviše gubi, a ona to i ne vidi. Sa lošim zakonima, lako je praviti finansijske izveštaje, jer se ne zna koliko je poreza naplaćeno. Zbog toga nije ni slučajno što se u Srbiju strani ulagači dovode preko autoriteta države. "Naše finansijsko izveštavanje nije tog kvaliteta da privuče investitore", rekao je on.
Predstavnik Nemačke privredne komore u Srbiji Milan Vučković izjavio je da se od 2000. godine 118 stranih kompanija žalilo na netačnost finansijskih izveštaja kupljenih firmi, kao i da su ti investitori morali da ulože dosta sredstava da saniraju tu neplaniranu štetu.
Lažno su prikazivali stanje imovine, knjigovodstvenu vrednost imovine, potraživanja od kupaca i klijenta, dugovi prema dobavljačima su bili realno mnogo veći od prikazanih, rekao je on i dodao da zato strane kompanije u Srbiji, obično naručuju dve revizije poslovanja, dok je u susednim zemljama dovoljna jedna revizija.
"Trošak jedne takve revizije košta između 20.000 i 50.000 evra, a u Srbiji to znači da kompanije mora da izdvoje između 40.000 i 100.000 evra jer oni ne veruju bilansima naših preduzeća, posebno ne onima u većinskom državnom vlasništvu", naveo je Vučković.
