Višak od 5.000 do 20.000 nastavnika

Zbog sve manjeg broja đaka i na početku ove školske godine je gotovo 5.000 nastavnika ostalo bez norme, pokazuju podaci Ministarstva prosvete, a sindikalne procene kažu da je čak oko 20.000 ili svaki četvrti prosvetar bez punog fonda časova.

U Ministarstvu kažu i da nijedan čas u dnevniku neće imati 130 nastavnika, slično kao i prethodnih godina. Svi oni primaće, ipak, celu platu, jer para za njihove otpremnine nema.

A da apsurd bude veći, za nula časova nedeljno plata se ne umanjuje, dok oni koji drže polovinu časova primaju pola plate, za trećinu fonda isto toliki deo pune prosvetarske zarade.

Za sve njih, bez obzira na to da li nemaju nijedan čas, drže deset odsto ili imaju pun fond, država plaća sto odsto doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje.

Na ovogodišnjoj listi tehnoloških viškova, kažu u sindikatima, najviše je nastavnika likovnog, muzičkog i fizičkog, geografije i istorije. Prekobrojni učitelji našli su mesto zahvaljujući velikom broju kolega koje su otišle u penziju.

Ministarstvo u tehnološke viškove računa samo one koji su ostali bez dela norme, a imali su ranije više časova. Tako se dolazi do broja od oko 5.000. Ali za njih su kao tehnološki viškovi nevidljivi oni koji su primljeni na 20, 30 ili 50 odsto fonda. Takvih je još 15.000, tvrdi predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Dragan Matijević.

Generacije su sve malobrojnije i to je ključni problem. I ove, kao i prošle godine, imamo između 7.000 i 8.000 učenika manje. Deo problema rešen je prirodnim putem, tako što je oko 3.000 kolega otišlo u penziju.

Brojevi pokazuju, kaže predsednik Sindikata radnika u prosveti kaže Slobodan Brajković, da je situacija slična kao i prethodnih godina. Ali, dodaje, i dalje nije iskorenjen problem direktora koji skrivaju slobodna mesta u školama kako bi na njih primili svoje favorite.

Sindikati se, objašnjava njegov kolega Matijević, bore da se tokom cele godine na radna mesta koja se oslobađaju primaju tehnološki viškovi sa takozvane liste B. To su svi oni ljudi kojima nedostaje neki čas, a ne da se na ta radna mesta primaju podobni.

Sa oko 800.000 đaka radi 80.000 nastavnika, što je slično evropskom proseku. Nijedan od kolega ne bi bio prekobrojan kada bismo uveli neke promene. Potrebno je da broj đaka u odeljenjima sa 30 smanjimo na 25, kao i da nastavnici budu angažovani i za celokupno obrazovanje odraslih, predlaže rešenje Matijević.