Vladimir Mikić za BIZLife: Uspeh se meri brojevima

Akcizna politika, ilegalno tržište duvana, suzbijanje sive ekonomije, samo su bili neki od povoda za razgovor sa Vladimirom Mikićem, generalnim direktorom Imperial Tobaccoa.

Tržište duvanskih proizvoda se u 2013. smanjilo za 20 odsto, a ukupan promet u maloprodaji smanjen je za 22,5 milijarde dinara. Prema oceni nekih predstavnika duvanske industrije, najveći razlog tome je rast ilegalne trgovine rezanim duvanom. Da li se slažete sa ovom ocenom?

I da, i ne… Svakako da je ilegalna trgovina rezanim duvanom jedan od razloga smanjene prodaje duvanskih proizvoda, koji se prodaju u zakonski oporezovanom sistemu, ali to nije jedini i dominantan razlog pada prometa. Krucijalan razlog smanjenja prometa je porast cena duvanskih proizvoda nastao usled podizanja akcize od strane državne administracije, i Akcionog plana Ministarstva finansija, koji predviđa stalno povećanje akcize u narednih nekoliko godina, sve do izjednačavanja nivoa naše akcize sa akcizom većine zemalja u Evropskoj uniji. U isto vreme, kupovna moć našeg stanovištva stagnira, ili je u opadanju, i svakako je daleko od kupovnih mogućnosti građana iz zemalja EU, tako da je logična posledica smanjenje potrošnje, ne samo duvanskih nego svih proizvoda. S tim što je, u slučaju duvanskih proizvoda, uticaj na državni budžet izraženiji nego kod drugih, imajući u vidu postotak koji od svake paklice cigareta pripadne državnom budžetu. Bojim se da će, ukoliko državna administracija zadrži postojeću akciznu strategiju za duvanske proizvode, doći do izraženijeg pada legalne trgovine ovim proizvodima, a samim tim i do smanjenja legalnih prihoda proizvođača i trgovaca duvanskim proizvodima, ali i budžetskih prihoda… To je logičan i neminovan scenario koji je zadesio sve zemlje koje su sprovodile nerealnu akciznu politiku po pitanju duvanskih proizvoda.

Za poslednjih deset godina duvanska industrija je investirala u Srbiji više od 1,2 milijarde evra. Uz to, zapošljava direktno 1.700, a indirektno još 70.000 ljudi u maloprodaji, distribuciji i na poslovima uzgoja duvana. Koju poruku onda država šalje duvanskoj industriji?

Mislim da je značajnije kakvu poruku država šalje svojim građanima i privrednim subjektima koji posluju u Srbiji. Ovakva poruka znači da imamo predimenzioniranu javnu potrošnju koju ne možemo da zadovoljimo trenutnim prihodima, i da će državna administracija posezati za svim mogućim rešenjima kako bi nadomestila nedostatak u budžetskoj kasi. Problem je što su to rešenja, za koja se na dnevnom nivou čini da mogu da prevaziđu nastali problem, ali su u suštini katastrofalna, gledajući na dugi rok, i dovešće do velikih sistemskih poremećaja, koje je kasnije mnogo teže, a ponekad i nemoguće prevazići. Rezervoar akciznih prihoda budžetu nije neiscrpan, i ne treba ga eksploatisati više od njegovog postojećeg kapaciteta, jer ćemo ga na taj način, potpuno 'presušiti' za dugi vremenski period…

I pored najava da će doći do intezivnije borbe države protiv sive ekonomije, da li uočavate neke značajnije aktivnosti na tom planu?

Što se tiče aktivnosti na suzbijanju nelegalne trgovine duvanskim proizvodima, moram reći da je državna administracija ozbiljno shvatila ovaj problem i blagovremeno reagovala na sve učestalije pojave ovakvog načina trgovine, pa zašto ne i reći, kriminala. Policija, carina, i nadležne inspekcijske službe daju sve od sebe kako bi stale na put ovoj vrsti kriminala, i mislim da su u velikoj meri uspeli da sputaju jedan 'entuzijazam' lokalnih švercera i preprodavača, koji je počeo ozbiljno da narasta i da poprima oblike organizovanog kriminala. U ovom trenutku, Srbija i dalje spada u red država u kojima je nivo prodaje nelegalnih duvanskih proizvoda na nivou od četiri do pet odsto u odnosu na ukupan promet. Ne bih komentarisao rezultate kontrole sive ekonomije po pitanju drugih vrsta proizvoda i usluga, jer to nije oblast kojom se bavim i za koju imam relevantna saznanja i podatke.

Prema vašem mišljenju, koje poteze Vlada Srbije treba da preduzme kako bi imali veći broj investicija? Da li na osnovu najavljenih mera možemo da računamo na interesovanje stranih investitora u narednom periodu?

Ukoliko izuzmemo onaj nivo investicija koje nazivamo mala i srednja preduzeća, čije interesovanje za ulaganje u Srbiju definiše sama potreba našeg tržišta za određenom vrstom proizvoda, kod velikih, kapitalnih investicija stvar je malo drugačija.Vlada Srbije mora da zadrži izrazito podsticajne mere na koje potencijalni investitori mogu računati ukoliko odluče da investiraju u Srbiji! Srbija je, sama po sebi, isuviše malo tržište da bi bilo koji veliki investitor imao komercijalni interes da uloži svoj novac isključivo zbog poslovanja na ovom tržištu. Takve investicije su želja svih zemalja, ne samo u okruženju, i sve one ulažu ogromne napore i sredstva kako bi privukle ovakvu vrstu investicija. Međutim, ono što je veoma važno, uz neophodne finansijske stimulacije i podsticaje, je i stručan i obrazovan kadar koji je neophodan uslov da se investitori opredele baš za Srbiju kao mesto svog ulaganja. Ukoliko toga nema, nijedan investitor neće rizikovati svoje ulaganje u Srbiji, jer to predstavlja ozbiljan problem u organizacionom smislu koji jedino možete prevazići dovođenjem kadrova iz inostranstva, što znači da je logično da investiciju i preselite tamo gde ima potrebnih kadrova. Livada na kojoj ćete podići proizvodnu halu je ista u svakoj zemlji, ali ljudi koji organizuju i obavljaju proizvodnju u njoj su ono što čini ključnu razliku između uspeha i neuspeha…

U kojoj meri strani investitori, koji već posluju u Srbiji, mogu da utiču na stavove i odluke Vlade Srbije?

Po mom mišljenju, i previše! Pogotovo u oblasti i sferi zakonodavstva. Na pojedinim zakonima koji su doneti u Srbiji, samo što ne piše zbog koga su, kao takvi i doneti… Ne mislim da, zbog toga, ne treba izaći u susret investitorima, bilo stranim ili domaćim, ali pretočiti takvu pomoć u zakon istovremeno znači da ste, zbog jednog investitora, sprečili više njih da sprovedu isti, ili veći nivo investicije, ili ste, kroz zakon stvorili takva pravila igre koja će obeshrabriti i pokolebati sve one koji i razmišljaju o takvoj vrsti poslovanja na teritoriji Srbije. Vlada Srbije bi morala da svojim odlukama u oblasti zakonodavstva podstiče zdravu konkurenciju i tržišno nadmetanje, što ne znači da u slučajevima od vitalnog značaja ne treba da interveniše kako bi pomogla i obezbedila sprovođenje određene investicije. Naravno, od presudne važnosti je da se takva vrsta intervecionizma odvija na transparentan način kako bi, i javnost i privredni subjekti, bili informisani o razlozima i potrebama za takvim merama.

Iako niste učestvovali u akviziciji duvanskih industrija na srpskom tržištu Imperial Tobacco ima značajno tržišno učešće. Da li je to inače, praksa kompanije da ne kupuje domaće fabrike duvana?

U trenutku kada je Srbija ušla u proces privatizacije duvanske industrije, Imperial Tobacco je bio u procesu velikih, globalnih investicionih projekata, te je zbog takve vrste akvizicija bilo nemoguće fokusirati se u isto vreme i na lokalne investicije. Naprotiv, da se privatizacija u Srbiji dešavala u neko drugo vreme, Imperial bi sigurno učestvovao u tom procesu. U prilog tome govori i činjenica da smo uspešno sproveli regionalne akvizicije duvanskih industrija u Sloveniji, a potom i u Makedoniji, ali i globalnih kao što su kupovina nemačke kompanije Reemtsma, francusko-španske Seita (Altadis), kao i nedavno jedan deo američke kompanije Reynolds Inc, a kroz taj process i kompanije Lorillard. U poslednjih par godina Imperial Tobacco je, kroz nekoliko ovakvih akvizicija, investirao preko 30 milijardi dolara, i na taj način uspeo da postane jedna od vodećih duvanskih kompanija u svetu.

I kako ste se izborili i borite se sa konkurencijom na tržištu, naravno, mislim na legalnu konkurenciju?

Trudimo se da budemo brzi, bolji i inovativniji. Pokušavamo da, uz imperativno visok nivo kvaliteta proizvoda, na što kvalitetniji način organizujemo prodaju, ali i komunikaciju sa potrošačima kako bismo i njima učinili dostupnim informacije o kvalitetu i svojstvima naših proizvoda. Mislim da je borba sa konkurencijom gubljenje novca, vremena, i fokusa na stvarno stanje situacije! Mnogo je produktivnije boriti se sa samim sobom, sa lošim navikama i greškama, ali i sa stvarnim potrebama i željama potrošača. To će, u krajnjem zbiru, dati mnogo bolje rezultate nego puko gledanje u rezultate i poslovanje konkurencije.

Izjavili ste da doći do pozicije generalnog direktora u kompaniji kao što je Imperial Tobacco je put koji zahteva dosta odricanja i zalaganja. Sada kada pogledate unazad, čega je posebno bilo teško odreći se, a s druge strane šta vam je taj posao doneo?

Svaki uspešno obavljen posao vam, uz svakodnevna odricanja, donosi i unutršnje zadovoljstvo i specifičnu radost, jer ste uspeli da stvorite nešto što je od strane celokupnog društva, saradnika, prijatelja i javnosti, prepoznato kao dobar i pozitivan primer. Dobar je osećaj kada znate da ste, u oblasti onoga čime se bavite, na najbolji način doprineli životima ljudi sa kojima živite i radite, kompaniji za koju radite, ali i društvu u kome živite i čiji ste deo. Naravno, mnogi segmenti života ispaštaju zbog toga, ali, to je neminovna posledica životnog izbora i ciljeva koje sebi postavljate. Ukoliko želite da vam radno vreme traje osam sati, i da vam vikend traje od petka po podne do ponedeljka ujutru, ili da vam je godišnji odmor uvek zagarantovan, ako izaberete ovakvu vrstu zanimanja, na pogrešnom ste mestu i vrlo brzo ćete biti nezadovoljni. Ili vi, ili onaj za koga radite, ili onim što radite…

Prema vašim rečima, vaši budući planovi su mozaik različitih vrsta aktivnosti, koje svaka po sebi nisu nešto dramatične ili velike, ali sve zajedno daju jednu opštu sliku. Ipak, koji su planovi Imperial Tobacco u narednom periodu?

Svaki uspešan posao se sastoji od dobro isplaniranih i dobro sprovedenih strateških ciljeva, ali vrlo često su razlozi neuspeha u 'malim' stvarima. Ukoliko svakog dana uspešno realizujete sijaset malih i, naizgled, nevažnih stvari, na kraju ćete, u zbiru, videti dramatičnu razliku u ukupnom rezultatu. Uspešni i priznati menadžeri svetskog formata kažu da je ključ uspešnog rukovođenja rešavanje beskonačnog niza dosadnih sitnica u svakodnevnom poslovanju, i tek poneka velika i značajna odluka… U pravom trenutku…

Jedan ste od često spominjanih poslovnih ljudi u medijima. Koliko to utiče na vaš posao i kako uspevate da izbalansirate poslovan i porodični život?

Rezultati mog poslovnog angažovanja, pa samim tim i uspeha ili neuspeha, su više posledica stvarnih i realnih rezultata koji se mere brojevima, i nisu direktno povezani sa medijskim natpisima i javnim mnjenjem. Javnost, a samim tim i mediji, imaju potrebu da budu informisani o detaljima života ljudi koji, na neki način, identifikuju društvo u kome živimo, pogotovo u sferama društvenog i privrednog života u kojima ovi pojedinci zauzimaju neka značajna mesta. Dok god su natpisi i izveštaji u medijima analitički, potkrepljeni informacijama, realni, tačni i istiniti, nemam ništa protiv toga. Baš naprotiv, mislim da javnost ima pravo da zna ko, šta, gde, i s kim radi, posebno ako se radi o pojedincima koji mogu na bilo koji način da utiču na društvene tokove. S druge strane, trudim se da moj privatni život to i ostane, ali mi ovih dana to baš i ne polazi za rukom…