Koliko Hrvatska traži od Srbije, a koliko joj duguje?
Zvanični zahtev Hrvatske, kojim će od Srbije tražiti dve milijarde evra za svoja ulaganja u obrenovačku elektranu, "kuva" se ovih dana u Banskim Dvorima, iako Beograd ima 20 puta veća potraživanja od Zagreba.
Dok hrvatski energetičari razmišljaju o tome koliko da traže besplatnih kilovata za navodni deo u TENT pre raspada Jugoslavije, Srbija svoju imovinu u Hrvatskoj iščekuje zakonskim putem, dugo čekanom sukcesijom.Iako Beograd ima 20 puta veća potraživanja od Zagreba, susedi sa Zapada ne žele da svedu ukupne račune već da novac dobiju odmah, pišu Novosti.
Iz Hrvatske elektrodistribucije HEP izračunali su da su pre raspada Jugoslavije za obrenovačku elektranu izdvojili sredstva koja se danas mere iznosom od malo više od dve milijarde evra, pa će na adresu naše vlade uskoro poslati ova potraživanja.
Ipak, problem nastaje jer ukoliko bi Hrvatska potraživala od Srbije novac na osnovu ulaganja u svojinu, onda bi ovaj slučaj potpadao pod sporazum o sukcesiji i bio bi rešavan u okviru deobnog bilansa između bivših jugoslovenskih republika, na šta naša zemlja i čeka.
Ako je, pak, potraživanje bazirano na obligacionom odnosu, to jest konkretnom ugovoru, Hrvatska bi preko suda mogla da traži novac. Problem je, međutim, kako je za Novosti potvrđeno na beogradskom pravnom fakultetu, što je u tom slučaju potraživanje – zastarelo!
Stav Hrvatske da traži novac koji je uložila u Srbiju, ukoliko se pokaže kao tačan podatak, validan je, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubograd Savić. Ipak, pre nego što svoja potraživanja i stave na papir u formi advokatskog zahteva, moraju da svedu i račune na drugoj strani.
Hrvati mogu da traže uloženo, ali treba da budu svesni da, kada bi Srbija uradila to isto, naši susedi bi bili u debelom minusu, kaže Savić. Nesrazmera između ulaganja u periodu zajedničke države je ogromna, i to u korist Srbije. Neuporedivo smo mi više novca dali u infrastrukturne, energetske, vojne objekte nego što je Hrvatska ulagala kod nas.
Savić napominje da za sada nije urađena nijedna detaljna studija koja bi popisala koliko je koja republika ulagala kod suseda u zajedničkoj Jugoslaviji, pa je zato neumesno i da Hrvatska licitira sa svojim brojkama.
Nakon Drugog svetskog rata Srbija je praktično rukovodila Jadranskim naftovodom, objašnjava profesor Savić. Trasa je išla od Krka, prema rafineriji u Hrvatskoj kroz Slavonski Brod i Bosni do Novog Sada i Pančeva, dok je jedan deo nastavljao za Mađarsku i Češku.
Ovo je bio projekat koji je vredeo i do pet milijardi dolara, a Srbija je dala dve ili tri milijarde. Približno je Srbija dala novca i za vojne objekte kod suseda. Kada bi se podvukla crta na privredna i privatna ulaganja Srba i srpskih firmi kod suseda, iznosi se mere desetinama milijardi.
Stotine miliona dolara ostavili smo na hrvatskoj obali jer je veliki broj naših preduzeća tamo gradio odmarališta za svoje radnike koja su kasnije prodata u privatizaciji, a od čega nismo dobili ni dinara.
Naši građani i firme od Hrvatske očekuju imovinu vrednu između 30 i 40 milijardi evra, kaže Savo Štrbac, predsednik "Veritasa", nevladine organizacije koju su devedesetih godina prošlog veka osnovali Srbi iz Republike Srpske Krajine.
Preduzeća iz hrvatske, pak, bez kamata potražuju oko 800 miliona evra. Samo vrednost zgrada, stanova, odmarališta naših preduzeća i opština u Hrvatskoj, u trenutku raspada SFRJ, bila je 1,8 milijardi evra. Ovo su pokazale tadašnje procene Republičke direkcije za imovinu.
Kod suseda je ostalo i oko 980.000 grla krupne stoke i 100.000 poljoprivrednih mašina, 600.000 hektara zemlje, kao i 14 miliona metara kvadratnih poslovnog prostora. Samo deset odsto naših firmi je povratilo imovinu iz Hrvatske, kaže Štrbac.
