Srpske zgrade rasipnici energije

Prosečna potrošnja finalne energije u Srbiji duplo je veća od evropskog proseka, a jedna od mera za povećanje energetske efikasnosti je naplata po utrošku, ističu stručnjaci.

"Najveći potrošači energije su zgrade, a pri prelasku sa naplate po paušalu, odnosno metru kvadratnom, na naplatu po utrošku treba biti oprezan, jer bi novi sistem značio i veće cene za određen broj potrošača koje treba dobro informisati o pravima, obavezama i mogućnostima."

Takođe, za novi sistem naplate potrebni su sistemski pristup, fazni prelazak i ozbiljna ulaganja, složili su se učesnici konferencije "Daljinsko grejanje i energetska efikasnost u zgradarstvu".

Toplane, odnosno sistemi daljinskog grejanja u Srbiji postoje u 55 gradova i opština, podsetio je državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Zoran Predić i dodao da se 59 privrednih subjekata bavi proizvodnjom, distribucijom i snabdevanjem toplotnom energijom.

Predić je rekao da postoji međuzavisnost energetske efikasnosti sa sistemom daljinskog grejanja i da su toplane važan činilac tog procesa, ali i da to ne treba da padne samo na njihov teret.

Ulaganja ne smeju pasti na teret samo jednog subjekta, već se moraju uključiti i vlasnici objekata, nadležna ministarstva i lokalne samouprave, istakao je Predić na skupu u organizaciji Centralno evropskog foruma za razvoj (CEDEF).

Sekretar Sekretarijata za energetiku Beograda Marko Stojanović ukazao je da bi za tako veliki sistem prelazak na model naplate po utrošku bio najoptimalniji, ali da treba biti oprezan jer bi to donelo značajno veće cene za veliki broj korisnika i da je potrebno postepeno uvođenje.