Grčku tresu štrajkovi
Grčku trese opšte nezadovoljstvo svih slojeva društva, koje već pet godina "nosi" teret stabilizacionog programa u režiji Evropske komisije, Centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda, dok su stranke nemoćne u pokušajima da nađu izlazak iz krize.
Tamošnje partije nisu u stanju da dostignu ni bazični konsenzus putu izlaska iz krize, a epilog su protesti na desetine hiljada ljudi u generalnom štrajku protiv mera štednje. U toj atmosferi političari na Egeju pripremaju izbore umesto da se svim snagama bace na učvršćivanje kakve-takve političke stabilnosti, ocenjuju svetski mediji.
U celodnevnom nacionalnom štrajku, u četvrtak, grčki radnici su preplavili ulice velikih gradova. Organizatori štrajka bili su najveći sindikati firmi u privatnom i javnom sektoru. Masovna obustava rada "pala" je dan posle važnih pregovora između Grčke i kreditora iz EU i MMF, u kojima Atina nije ostvarila cilj: prolongiranje roka za sprovođenje reformi.
Na ulice svih većih gradova izašli su nezadovoljni građani. Aerodromi, železničke stanice i trajektne luke, stavile su jednodnevni katanac, a ostale su zaključane i državne škole. Bolnice su primale samo hitne slučajeve. Otkazani su letovi, a štrajku su se priključili i kontrolori leta i zaposleni u sudstvu. Štrajku je, dan ranije, prethodila i obustava rada novinara.
Krhki privredni rast Grčke i dalje je udružen sa kašnjenjem restrukturiranja neefikasnog državnog aparata, nije se stalo na put utaji poreza… Istovremeno, reformske mere toliko su umanjile mogućnosti koje stoje pred mladima, da ih je većina u potpunom očaju.
Međunarodne organizacije naveliko upozoravaju da je pred vratima Grčke dugotrajna socijalna kriza, a generalni štrajk, uvod je u još jedan težak period koji stoji pred Grcima. Sledeći ispit Atina polaže već 8. decembra, do kada vlada mora da plati sledeću tranšu duga evropskim kreditorima.
Privreda Grčke zabeležila je u trećem kvartalu veći rast nego bilo koja druga zemlja u evrozoni, ali svetski analitičari tvrde da je u pitanju samo privid boljitka. Međunarodni kreditori ostaju pri tvrdnji da Atina tokom 2015. godine mora da uštedi između dve i tri milijarde evra.
