Japanski sateliti `snimaju` srpski bakar
Dva satelita Japanske svemirske agencije narednih pet godina detaljno će "snimati" oko 7.000 kvadratnih kilometara prostora između Bora i Majdanpeka, s ciljem da se utvrde količine rude u otpadu nastalom tokom 110 godina rudarenja.
Cilj je, po okončanju istraživanja, izbor najbolje tehnologije za „izvlačenje“ bakra, gvožđa i materijala za proizvodnju cementa iz ove jalovine. Produkt će biti i potpuno čista voda, koja će moći da se ispušta u vodotokove i primeniti u poljoprivredi.
Ovo je, ekskluzivno za Novosti, potvrdio menadžer projekta dr Zoran Stevanović, izvršni direktor Instituta za rudarstvo i metalurgiju (IRM), sa sedištem u Boru.
Ovaj projekat, pod nazivom "Istraživanje na uvođenju integralnog sistema upravljanja rudarskim otpadom", po najvišim svetskim kriterijumima, u kome su partneri Republika Srbija i Japan, sa 4,8 miliona dolara kompletno će finansirati naši poslovni partneri iz Zemlje izlazećeg sunca, kaže dr Stevanović.
Vodeća insititucija sa srpske strane biće IRM, a naši partneri su Tehnički fakultet u Boru, koji posluje u sastavu Univerziteta u Beogradu, i ministarstva rudarstva i energetike i poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Ugovor, koji je realizovan posredstvom Agencije za međunarodnu saradnju iz Japana, sa svoje strane će realizovati Univerzitet Akita, Japanska svemirska agencija i kompanija Mindeco, jedna od najvećih rudarskih korporacija na svetu.
Projekat je ugovoren na pet godina i njime će biti definisana precizna mapa rudarskog otpada, za šta će biti iznajmljena dva satelita. Krajnji cilj je izbor najboljih tehnologija, koje će se kasnije primeniti i na ostale delove u Srbiji koje imaju sličan problem, objašnjava dr Stevanović.
U okviru projekta, predviđeno je i usavršavanje 30 srpskih stručnjaka u Japanu, koji će raditi doktorske disertacije, iz raznih oblasti, na Univerzitetu Akita, i specijalističke obuke za obradu satelitskih snimaka u Japanskoj svemirskoj agenciji.
Od 27 renomiranih svetskih istraživačkih i naučnih institucija, koje su se prijavile na konkurs, izabran je IRM, a posebna pogodnost je što će naša naučna kuća, u okviru projekta, dobiti i opremu vrednu milion dolara, dok će laboratorije IRM biti umrežene za dalji rad sa srodnim u Kanadi i Japanu, zaključio je Stevanović.
