Srbija i dalje visoko korumpirana zemlja
Prema godišnjem izveštaju međunarodne nevladine organizacije Transparency International o korupciji, Srbija se sa 41 poenom od mogućih 100, nalazi na 78. mestu od 175 zemalja na listi.
Prošle godine Srbija je bila na 72. mestu od 177 zemalja, a indeks korupcije bio je 42. Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati rekao je da se Srbija još nalazi ispod svetskog proseka i i dalje se opaža kao visoko korumpirana zemlja.
"Ostajemo ispod čarobnih 50-procentnih poena", rekao je Goati. Prema njegovim rečima, mnogo je energije uloženo, utvrđeni su novi organi, agencije, tu su i tekstovi u novinama o korupciji, ali antikorupcijske mere nisu dovoljno uverljive.
Od zemalja u regionu, lošiji rezultat zabeležile su samo Bosna i Hercegovina, koja je na 80. mestu sa 39 poena i Albanija na 110, sa 33 poena, dok su manje korumpirane Hrvatska (61. mesto, 48 poena), Makedonija (64. mesto, 45 poena) i Crna Gora (76. mesto, 42 poena), objavljeno je na sajtu TI.
Transparency International je izdvojeno posmatrao Kosovo koje sa Albanijom, Ekvadororom, Etiopijom i Malavijem deli 110 mesto. TI indeks percepcije korpupcije rangira na skali od 0 do 100, pri čemu 100 označava da korupcije gotovo nema.
Više od dve trećine rangiranih zemalja imaju rezultate ispod 50 poena, a Somalija (osam poena), Severna Koreja, Sudan, Avganistan i Južni Sudan ponovo su na vrhu liste najviše korumpiranih zemalja.
Zemlja sa najnižim stepenom korupcije i ove godine je Danska sa 92 poena, zatim slede Novi Zeland, Finska, Švedska i Norveška, prneo je Reuters.
Ukrajina je sa 26 poena evropska zemlja sa najvećom percepcijom korupcije, a najslabije rezultate među članicama EU zabeležile su Italija, Grčka i Rumunija.
TI indeks percepcije korupcije sačinjava na osnovu rezultata relevantnih istraživanja iz prethodnih godinu dana, koja mere percepciju o korumpiranosti javnog sektora i predstavljaju mišljenje stručnjaka, predstavnika institucija i poslovnih ljudi, uglavnom iz inostranstva.
Organizacija podseća da indeks ne meri broj slučajeva korupcije sa kojima se susreću građani, napore vlasti da suzbiju korupciju, niti korumpiranost tačno određenog sektora.
Umesto toga, najbolje je razumeti ga kao predstavu koju o korumpiranosti državnih funkcionera i javnih službenika imaju oni koji sa njima posluju ili koji o tome savetuju poslovne ljude, vlade i međunarodne institucije, navodi TI.
