Ruska zima `praćena` recesijom
Po prognozama Ministarstva ekonomskog razvoja Rusije, tu zemlju očekuje recesija, odnosno pad proizvodnje i usporavanje ekonomskog razvoja i sve što iz toga proističe.
Ruski eksperti sada već otvoreno govore o padu. Glavni razlog ruskih ekonomskih nevolja je pad cene nafte marke "urals", a od januara i pad cene gasa. Osim toga, u Ministarstvu govore o sve većem odlasku kapitala iz zemlje u 2014. godini, više od sto milijardi dolara, a po prognozama, isti trend će se nastaviti i sledeće godine.
Početkom leta izveštaji ruskih statističara koji su govorili da je prvi put za četiri godine zabeležen pad proizvodnje izazvali su polemiku među ekonomistima. Jedni su tvrdili da je Rusija ušla u recesiju, dok su drugi umirivali javnost tvrdeći da će, sve dok su visoke cene nafte i gasa, državni budžet biti pun.
Još letos su se čula upozorenja da je indeks nabavki za potrebe proizvodnje pao ispod 50 poena, a to znači da je privredni rast zaustavljen. Isto tako, ruski proizvođači su u julu smanjili svoje nabavke, a tempo tog smanjenja je bio najveći za prethodne četiri godine, a ruske kompanije su u julu otpustile najviše ljudi u odnosu na prethodnih sedam meseci.
Problemi sa rastom proizvodnje u Rusiji pojavili su se znatno pre ukrajinske krize. Smanjio se i priliv poreza u državni budžet jer se profit kompanija smanjio za 17 odsto. Pao je i tempo rasta investicija, osetno se smanjio i uvoz mašina u Rusiju, a i dalje se dosta uvozila odeća, obuća, hrana.
Veliki pad rublje sigurno će uticati i na pad kupovne moći. Oni proizvođači koji za stranu valutu kupuju sirovine sigurno će poskupeti robu. Dolar je u petak koštao 52,7 rublji, a evro 65. Obe valute su od januara do sada poskupele za oko dvadeset rubalja. Za sedam poslednjih dana rublja je izgubila 16 odsto svoje vrednosti.
Zbog toga što plate i penzije neće realno moći da prate rast cena doći će do smanjenja prodaje. Taj loš trend i zatvoreni krug se može zvati recesija ili kriza jer je građanima koji će lošije živeti sve jedno kako šta definišu ekonomisti.
Po prognozama ruskih ekonomista nafta može da pojeftinjuje i tokom prvih šest meseci naredne godine, a zatim će se cena stabilizovati. Tek tada, kad krene rast cena energenata, svanuće i Rusiji jer ona puni od prodaje nafte i gasa više od pola svog državnog budžeta.
Najverovatnije da će biti smanjeni rashodi za medicinu u 2015. i 2016. za 50 odsto, a biće rezanja i u obrazovanju. Jedino se navodno neće smanjiti planirani troškovi za odbranu, a vojna industrija bi bila ta koja bi trebalo da "oživi" veći broj fabrika.
Iako jedan broj, pogotovo stranih, kompanija smanjuje personal zbog posledica sankcija, zasad masovnog otpuštanja iz ruskih preduzeća nema. Prema službenoj ruskoj statistici nezaposlenost u septembru je bila samo 4,9 odsto. U mnogim kompanijama tvrde da ipak imaju tehnološki višak.
Direktor Instituta problema globalizacije, ekonomista Mihail Deljagin, kaže da se kriza može prebroditi stimulisanjem prodaje domaćih proizvoda. Vlada ne sme da podiže poreze jer će tako da ubije domaće proizvođače, upozorava Deljagin.
