Šta nas očekuje 2015: Ana Trbović, FEFA

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Šta nas očekuje 2015: Ana Trbović, FEFA

    Na izmaku stare i na početku nove poslovne godine, koju u najmanju ruku, privrednici sa nemirom očekuju, neminovno je bilo postaviti pitanje „Šta nas očekuje u 2015?“. Za BIZLife piše prof. dr Ana S. Trbović, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju – FEFA.

    Ni 2015. neće biti ružičasta za srpsku privredu. Industrijska proizvodnja pokazuje ozbiljan pad, velikim delom zbog poplava i smanjenja proizvodnje struje, ali i zbog pogoršanja opštih ekonomskih uslova. Izvoz i dalje raste, ali nižim stepenom rasta, što takođe, ukazuje da će privredni rast biti niži. Pri tom, negativni bruto domaći proizvod u Srbiji ima poseban značaj, jer nam je kao zemlji koja je izgubila tržišta u devedesetim godinama, kojoj je uništen veliki deo infrastrukture, koja je upala u ozbiljan tehnološki jaz, i jaz znanja i umeća, a dodatno je opterećena značajnim brojem izbeglica i gubitkom velikog broja obrazovnih ljudi, bio neophodan visok rast da uhvatimo korak sa privredama u Evropskoj uniji. Neuspeh Srbije da nakon promene režima 2000. ostvari ekonomske reforme i boljitak izaziva frustraciju i kod stranaca koji prijateljski posmatraju Srbiju i sve češće komentarišu da svaki put kad posete Srbiju očekuju više, ali ih stvarnost razočara. Frustracija, razočarenje i pesimizam provejava i kod srpskih građana i privrednika.

    Ulaganja privatnog sektora u 2015. će i dalje biti vrlo oprezna i ograničena, s obzirom da su nameti države visoki, a poslovna klima nepredvidiva i ispreplitana administrativnim preprekama, što u sprezi sa slabim sudstvom, povećava cenu finansiranja i obeshrabruje odluke o širenju poslovanja i novom zapošljavanju. Ironično je da povećanje poreskih i drugih nameta privredi nije bitno pomoglo makroekonomsku sliku države dok jeste značajno opteretilo zdravi deo privrede koji hrani onaj nezdravi – javni sektor. Jedini džoker u 2015. može da bude novi Zakon o planiranju i izgradnji ukoliko se ispostavi da u praksi ima unapređena rešenja koja bi odmrznula investicije u ovom sektoru. Pored ovog zakona samo se još delimične izmene Zakona o radu mogu navesti kao unapređenje poslovne klime u poslednje dve godine, a sveobuhvatnija reforma propisa postoji u nacrtu od januara 2014, ali još se nije našla na spisku prioriteta. S druge strane, donete su oštre mere smanjenja javnih rashoda, koje su izuzetno pogodile jedan deo stanovništva, a ostvarile nedovoljne uštede, dozvoljavajući predah državnoj kasi samo na nekoliko meseci. Značajnije uštede mogu da se ostvare samo ukoliko se ozbiljno restrukturiraju javna preduzeća, posebno EPS, Srbijagas i Železnice Srbije. Ukoliko želimo efikasniji javni sektor moramo i privatizovati veliki broj preduzeća i uvesti korporativno upravljanje u ona koja ostanu državna. Posebno je značajno profesionalizovati upravu i uvesti sistem koji podstiče produktivnost zaposlenih. To podrazumeva i prekid sa demagogijom ograničavanja zarada najviših rukovodioca, jer će sadašnji oglasi za direktore javnih preduzeća privući samo one koji ne mogu da nađu bolji posao, sa izuzetkom nekolicine ljudi koji će možda hteti da se oprobaju na ovom radnom mestu izazova radi ukoliko su već ostvarili određene prihode. Nedovoljna transparentnost države i javnog sektora i dalje je ozbiljna boljka koja hrani korupciju i nepoverenje, a istraživanja su pokazala da je poverenje jedan od najvažnijih sastojaka uspešnih privreda…

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE