Venecuela postala zemlja nestašice i dugih redova
U krizom pogođenoj Venecueli nedostaje skoro trećina najosnovnijih namirnica, uz inflaciju od 64 odsto prošle godine, a situaciju dodatno pogoršava i pad cene nafte, jer je ova južnoamerička država veliki izvoznik "crnog zlata".
U Venecueli, kako zbog recesije, tako i zbog nedostatka deviza usled čega je ograničen uvoz, nestašice osnovnih namirnica stvorile su unosnu novu profesiju – čekanje u redu da bi se kupile stvari za druge ljude.
Mnogi ljudi zarađuju za život tako što čekaju u redovima ispred prodavnica za sve, od mleka i šećera do pelena i šampona. Oni te proizvode potom prodaju mušterijama koji dodatno plaćaju i vreme provedeno čekajući u redu.
Svakog dana, "čekanjem u redu" može da se zaradi između 600 i 1.200 bolivara po narudžbini, što je po crnom kursu između 3,6 i 7,1 dolara. Mesečna zarada je najmanje 13.200 bolivara ili oko 80 dolara, što je više nego što mogu da zarade tamošnji univerzitetski profesori.
Veliki pad cene nafte, koju Venecuela izvozi, pretvorili su već tešku ekonomsku situaciju u još goru. Izvoz ovog energenta je donosio 60 odsto deviznog priliva te zemlje, a svetski mediji su tu zemlju, uz Rusiju i Arape, naveli kao jednu od najvećih gubitnika zbog sunovrata cene nafte.
Prema podacima banke UBS, Venecuela ima 82 odsto šanse da propadne naredne godine. Država neće više biti u stanju da isplaćuje strane investitore bez prihoda od nafte kakve je ranije imala.
Međunarodna rejting agencija Moody`s snizila je kreditni rejting Venecuele za dva stepena, na Caa3, sa Caa1, sa stabilnom prognozom. Kako je saopštila agencija, razlog sniženja rejtinga je povećan rizik defolta zbog pada cene nafte. Sadašnji pad cena nafte povećao je pritisak na platni bilans i rezerve Venecuele.
Prosečna cena venecuelanske nafte koja je obično malo jeftinija od "brenta", pala je u decembru na 54,03 dolara za barel, sa prosečne cene od 88,42 dolara tokom cele 2014. godine, preneo je Tas.
Foto: screenshot
