Hrvati u začaranom krugu dugova

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Hrvati u začaranom krugu dugova

    Broj blokiranih građana u Hrvatskoj samo u prošloj godini porastao je za preko dvadeset hiljada, a njihov ukupni dug za čak 6 milijardi kuna, čime su se dugovi stanovništva izjednačili sa ukupnim dugovima privrede.

    Broj neizvršenih osnova za plaćanje, odnosno blokada, krajem prošle godine premašio je brojku od 320 hiljada, a njihovi dugovi 30 milijardi kuna, čime su dostigli dugove firmi. Poređenja radi, krajem 2013. godine u blokadi je bilo 299.795 ljudi, a dug je iznosio 23,82 milijarde kuna.

    Udeo blokiranih građana u radno sposobnom stanovništvu premašio je 11 odsto, a o intenzitetu rasta dugova i blokada govori i podatak Vlade da je u dve godine, u proseku, broj blokiranih računa rastao je za 3.500 mesečno, a dug za 500 miliona kuna.

    Iako je Vlada usvojila mere kojima bi se trebalo pomoći najugroženijim dužnicima, istovremeno je sa finansijskih tržišta stigla vest o snažnom rastu franka od čak 15 odsto, koji će stotine hiljada građana ponovno baciti na kolena.

    Prema procenama Udruženja Franak, najnoviji rast tečaja švicarskog franka dovešće oko 100.000 građana u situaciju da neće moći plaćati rate kredita, dok će 250 hiljada ljudi doći u situaciju da nemaju prihode na nivou egzistencijalnog minimuma. Na taj način, broj blokiranih građana mogao bi krenuti prema pola miliona.

    Da su dugovi građana teško naplativi najbolje govori podatak da je preko 70 odsto računa u blokadi dužoj od godinu dana.

    Najveći broj građana, njih preko 90 hiljada dužni su između dve i 10.000 kuna, koliko duguje ukupno preko 142 hiljade građana. No prema procenama Vlade, najnovijim merama oprosta duga biće obuhvaćeno tek oko 60 hiljada građana. Radi se o socijalno ugroženim građanima čiji kumulativni dug ne prelazi 35.000 kuna.

    Iz udruženja Blokirani upozoravaju da je većina dugova koji se sada otpisuju i tako zastarela. "Ova farsa sa oprostom dugova je neoprostiva", izjavila je za Index predsednica Blokiranih Miriam Kervatin.

    Osim samih dugova, poseban problem su i ogromne naknade koje se naplaćuju za sprovođenje obaveze. Zakon je uveo javne beležnike kao nadležno telo za izdavanje rešenja o obavezi.

    Naplaćuju se ogromne tarife tako da se dug od, na primer, 200 kuna, kada se pridodaju troškovi postupka, penje i preko hiljadu kuna. Na taj način, dužnik dolazi u začarani krug dugova iz kojih se ne može izvući. Iako se ne radi o komplikovanim postupcima, Zakon pogoduje beležnicima, a dužnici tonu sve dublje.

    Takođe, pravni stručnjaci poput sudije Mislava Kolakušića upozoravaju i na problem nesrazmernog duga u odnosu na imovinu koja se može oduzeti, pa je tako moguće da dužnik ostane bez krova nad glavom zbog duga telekom operateru od nekoliko stotina kuna.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE