Luka Pirej ne utiče na brzu prugu ka Budimpešti

Odluka nove grčke vlade da obustavi privatizaciju luke Pirej ne bi trebalo da utiče na planirani projekat modernizacije pruge Beograd-Budimpešta, ocenili su ekonomisti.

Prethodna vlada u Grčkoj planirala je prodaju 67 odsto udela u luci Pirej, za šta je bila zainteresovana kineska kompanija COSCO koja već ima 35-godišnju koncesiju za proširenje dva najveća kontejnerska terminala u toj grčkoj luci.

Krajem prošle godine su vlade Kine, Srbije, Mađarske i Makedonije potpisale sporazum o modernizaciji  železničkog saobraćaja, sa nemerom da se prvo izgradi brza pruga od Beograda do Budimpešte, a potom od Beograda ka Makedoniji i dalje ka Grčkoj.

Kina se uključila u taj projekat jer joj je interes da robu dopremljenu do Pireja transportuje železnicom do evropskih zemalja. Ministarstvo trgovine Kine saopštilo je da je "veoma zabrinuto" zbog obustavljanja privatizacije Luke Pirej.

Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović kazao je za agenciju Beta da ne očekuje da će se odustati od investiranja u prugu Beograd-Budimpešta, već da će taj projekat ići svojim tokom.

"Ne verujem da će doći do nekog otklona kao što se to desilo sa Južnim tokom, jer su Kinezi koncesionari te luke, tako da će oni to dobro da iskoriste. šta će se desiti po isteku koncesije to ćemo da vidimo, ali trenutno to ne ugrožava ono što su dogovorile kineska i srpska vlada", rekao je Đogović.

Prema njegovom mišljenju, čak i da posle koncesije luka ode "potpuno u ruke" Grka, Kinezi će i dalje prevoziti svoju robu preko luke Pirej ka drugim zemljama Evrope, jer im je to "povoljna maršuta".

Đogović je ocenio da bi najbolje rešenje za Srbiju bilo da se projekat modernizacije pruge sprovede putem koncesije, a da Kinezi u potpunosti investiraju u izgradnju i odrzavanje te infrastrukture, jer je većim delom, taj "put svile" upravo njima interes.

Kovačević: "Uvozimo" prugu, a ne znamo ni da li se to isplati

Ekonomista Milan Kovačević ocenio je da pruga Beograd-Budimpešta nema direktne veze s lukom Pirej, jer brza pruga ne služi za teretni saobraćaj. Navodi da bi za Kinu bilo značajno da napravi jednu takvu brzu prugu u Evropi, na pravcu njihovih tokova robe, ali se postavlja pitanje koliko je to isplativo za Srbiju.

"Bojim se da to nije isplativo, stalno se priča o nekim prijateljskim vezama, o nekom prestižu, povezuje se sa lukom u Grčkoj, a nema nikakve logike da voz iz pirejske luke ide 'klaj-klaj' do Đevđelije pa odatle do naše granice još sporije, pa kroz Srbiju još sporije… stvarno nije ubedljivo", ocenio je on.

Kako je istakao, brze pruge služe za prestiž neke zemlje, pokazatelj tehnološkog napretka, a neophodne su i za masovni putnički saobraćaj. "Ako ćemo mi uložiti više stotina miliona evra u tu prugu, postavlja se pitanje imamo li dovoljno putnika, spremnih da plate kartu čija će cena biti slična avionskoj", dodao je Kovačević.

On je ocenio da Kinezi imaju "viška novca", i da im je isplativije da "novac daju Srbiji koja će ga vratiti s kamatom". "A mi šta radimo? 'Uvozimo' prugu, a nismo dobro videli ni da li nam se to isplati", rekao je Kovačević, dodajući da je neophodno pre realizacije projekta uraditi studiju opravdanosti.

On je napomenuo da Srbija više koristi barsku, nego neku grčku luku, i da je šteta što Srbija ne razvija rečnu luku, jer veliki rečni brodovi mogu dolaziti sve do Beograda, pa bi bilo pametno da Srbija u međudržavnim pregovorima forsira crnomorski i dunavski pristup Beogradu.

Nova Vlada Grčke je saopštila da namerava "zaustavljanje" nekoliko procesa privatizacije, među kojima i Luke Pirej, a Kovačević je ocenio da to treba uzeti sa rezervom jer tek ostaje da se vidi hoće li to moći i da se ostvari.