Grčka neće sarađivati sa EU i MMF

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Grčka neće sarađivati sa EU i MMF

    Grčka vlada neće sarađivati sa Evropskom unijom i misijom Međunarodnog monetarnog fonda, niti će tražiti produženje programa finansijske pomoći, izjavio je grčki ministar finansija Yanis Varoufakis.

    Šef finansija u novoizabranoj vladi Alexisa Tsiprasa je, posle sastanka sa predsednikom Evrogrupe Jeroenom Dijsselbloemom u Atini, rekao da platforma koju imaju omogućava vladi da dobije poverenje grčkog naroda.

    "Naš prvi potez kao vlade neće biti da odbacimo razloge za preispitivanje ovog programa prihvatajući njegovo produženje", poručio je Varoufakis, a prenosi britanski Guardian.

    Varoufakis kaže da je pružio uverenje Dijsselbloemu da zvanična Atina planira sprovođenje reformi koje bi privredu Grčke učinile konkurentnijom i koje bi doprinele uravnoteženju budžeta.

    On je ponovio da je Grčka spremna na dijalog s Eu, ali ne "s nekom klimavom komisijom delegacije trojke evropskih kreditora".

    Predsednik Evrogrupe upozorio je novu grčku levičarku vladu da ne sme da ignoriše postojeće sporazume između Grčke i njenih evropskih partnera.

    "Nije dobar put ignorisati sporazume", izjavio je Dijsselbloem koji je zatražio od nove vlade levičarske stranke Sirize, koja je tokom kampanje navela da je protiv mera štednje, da tačno "definiše svoj stav" o tom pitanju.

    Istovremeno, iz Pariza se obratio Matthew Pigasse, predsednik Banke Lazard koja je bila savetnik grčke vlade za restrukturiranje duga 2012. godine, preporučivši da se otpiše polovina javnog duga Grčke u vlasništvu državnih poverilaca.

    "To restrukturiranje je apsolutno obavezno. Ne samo što je obavezno, već je i moguće", rekao je Pigasse i dodao da je Grčka "laboratorija onoga što Evropa može da bude sutra". Grčkoj je 2012. restrukturiran dug privatnih poverilaca – komercijalnih banaka, a ne njen dug EU i MMF.

    Od tog, duga koji iznosi 320 milijardi evra, 75 odsto drže državne institucije i taj deo od oko 200 milijardi evra javnog duga treba restrukturirati. "Postoji niz rešenja, kao što su duži rok dospeća, smanjenje kamate, a radikalnije rešenje je otpisivanje", smatra Pigasse.

    "Kada bi se smanjio za 50 odsto, dug od 200 milijardi bi iznosio 100 milijardi evra, što bi Grčkoj omogućilo da ima razuman i prihvatljiv odnos duga i bruto-domaćeg proizvoda koji bi iznosio 100 do 120 odsto, umesto sadašnjih 170 odsto", zaključio je Pigasse.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE