Zašto nema stambenih kredita u dinarima?

Samo jedna od 29 banaka koje posluju u Srbiji, odobrava stambene kredite u dinarima, a do sada su tu mogućnost iskoristila samo dva klijenta.

Tako slab odziv nije neočekivan, ako se zna da je kamatna stopa čak četiri puta veća nego na zajam u evrima, pišu Novosti.

Centralna banka ima mogućnost da preko referentne kamatne stope svede kamatu na dinarske kredite na nivo prihvatljiviji za građane, ali to ne radi. Teško da i inflacija može biti dovoljno jak adut za ovakvo ponašanje bankara, jer ni ona više nije nekontrolisana. Zbog nedostatka izbora građani su prinuđeni da se okrenu evru.

"Krediti sa deviznom klauzulom uglavnom su dugoročni, poput stambenih ili kredita za kupovinu automobila, s obzirom na to da jake međunarodne valute poput evra ili švajcarskog franka imaju dugoročno mnogo veću stabilnost kursa, jer dolaze iz mnogo jačih i stabilnijih ekonomija nego što je naša", objašnjava za Novosti ekonomista Vladimir Krulj, savetnik ministra za evropske integracije.

"Valutnom klauzulom banka želi da očuva realnu vrednost kredita na dugi rok, time što je vezuje za jaku valutu kao što je evro ili švajcarski franak. Za kratkoročne kredite, na primer do godinu dana, banke često ne primenjuju valutnu klauzulu, kada mogu da predvide kretanje kursa dinara, i kada imaju više sigurnosti da inflacija i eventualno “klizanje” kursa neće umanjiti realnu vrednost kredita koji korisnik vraća", kaže on.

Analiza NBS i Vlade Srbije pokazala je da dinar uveliko gubi trku sa evrom. Od svih kredita koje su pozajmili građani i privrednici, svega 30 odsto je u dinarima. Od 1.812 uzajmljenih milijardi, svega 561 milijarda se otplaćuje u domaćoj valuti. Slična situacija je i sa novcem koje firme i građani drže na računima. Čak tri četvrtine od ukupno 1.589 milijardi dinara je u devizama.

Na ovako loš rezultat u korist dinara najviše su uticali depoziti stanovništva, odnosno štednja. Građani, dakle – najviše veruju evru. Od ukupne štednje, koja iznosi 1.017 milijardi dinara, svega 3,9 odsto je – u dinarima!

Država, takođe, iako se zalaže za dinarizaciju, svoj dug računa u evrima. Ne zato što hoće, već zato što se uglavnom zadužuje na međunarodnom tržištu. Pitanje je, međutim, da li bi svi “argumenti” za forsiranje kredita vezanih za stranu valutu pali u vodu na Ustavnom sudu zemlje u kojoj je dinar jedino zvanično platežno sredstvo, odnosno moneta, zaključuju Novosti.