Hrana za dušu Sanje Radan: Savršen trenutak je svaki onaj u kome ste shvatili da život ima smisla
Voditeljka Sanja Radan, nekada zaštitno lice televizija RTS i Pink, danas uspešno vodi emisiju Tačno 9 i Tačno 1, na TV Prva. Nakon duge medijske pauze, roditeljstva i privatnih planova, pre tri godine je iznova zakoračila u svet ekranizacije, slike i zvuka, radeći ono što najviše voli i čemu je maksimalno posvećena.
Kako provodite vreme kada nemate obaveze?
Različito… Uglavnom u ispunjavanju onih lepših zadataka – roditeljskih obaveza. Pomalo u bavljenju sobom, u čitanju, igranju, maštanju o tome kako ovde za deset godina neće biti isto i nadanju da ću smeti da kažem deci ‘Ima smisla da ostanete ovde’… Da vas ovo poslednje ne zavara, uglavnom sam vedra osoba.
Šta smatrate savršenim trenutkom?
Savršen trenutak je svaki onaj u kome ste shvatili da život ima smisla, da je osmeh vašeg deteta ono što potire sve loše – ludilo na poslu, nervozne i neurotične ljude, siromaštvo duha i nedostatak kulture svuda okolo… Lepo jutro, sunce (uvek, i zimi), lepo ćutanje u dvoje, obično preplitanje prstiju sa onim koje volite, pogled nežnosti onoga ko vas voli.
Tri mesta u Beogradu koja biste preporučili?
Dunavski kej u Zemunu, Kalemegdan, Ski staza na Košutnjaku…
Čemu ili kome kažete veliko DA, odnosno veliko NE?
Veliko DA za ljubav, decu, stare, saosećajne, dobre i poštene, hrabre… One sa petljom (sve ih je manje), blagonaklone, otvorene, one koji su prijatelji zato što vas cene i vole, a ne iz koristoljublja. Veliko NE za loše ljude, kradljivce i otimače tuđe energije, lažljivce, manipulatore, površne ljude… Za sve koji između ‘dobar’ i ‘lud’ stavljaju znak jednakosti.
Najbolji film svih vremena?
‘Misija’ i ‘Bilo jednom u Americi’.
Reči koje nikada ne izgovarate?
Nikad reči mržnje, jer ne mrzim nikoga. Lošima i onima koji čine loše, sve se vrati. Nekada i surovo, ali o tome je trebalo da misle na vreme. Verujem samo u dobro i žalim ohole, jer je to najgluplja osobina koja se skupo plaća.
Ko vas najbrže nasmeje, a ko najlakše rasplače?
Najbrže i najlakše me nasmeje moja ćerka, koja ima neki bleskast i neodoljiv humor i način razmišljanja, tako da je često, a uzaludno pitamo od koga je to čula, na šta nema odgovor. Ona pokupi svašta u letu, spaja svojom dečijom, nepogrešivom logikom i ispaljuje najlucidnije odgovore. A da me razneži, moj dobri sin, mirni, dobri mamin šarmer, kome i dalje nije jasno kako je moguće da ako mnogo učiš nemaš više novca ‘od nekada najgorih đaka’. Ustvari, veoma dobro mu je jasno, ali ne i to zašto je to samo ovde tako, a u svetu ako učiš, verovatno je i da ćeš stvarno biti u mogućnosti da bolje živiš. Rasplače me patnja svakog deteta, starca, bilo čija nemoć.
Šta najviše cenite kod prijatelja?
Pravo prijateljstvo bez zadrške je retko koliko i prava ljubav. Takve prijatelje možete nabrojati na prste jedne ruke. I, ako ih imate toliko, srećan ste čovek. To je ono u šta mora da se ulaže baš kao i u ljubav i brak. Nažalost, svaki dan čujem da prijatelj prekoreva prijatelja iza leđa, i od tog trenutka, u mojim očima oni su za mene ljudi sa kojima ću biti oprezna i neću ih ceniti kao pre. Prodali su nešto lepo.
Koju istorijsku ličnost biste odveli na kafu?
Branka Rosića iz Nedeljnika (njega ću i stvarno odvesti), Olju Bećković. A volela bih da sam bila i zrno prašine na tacni ispod šolje čaja Patrijarha Pavla.
Šta je za vas dobar provod?
Onaj u kome ste opušteni i srećni… Od kog ne očekujete ništa. To može biti šetnjica koja će se pretvoriti u spontani izlazak, izlet sa decom, ručak sa prijateljima, kafa sa veselom prijateljicom ili kumom, kućna sedeljka sa mnogo smeha… Sreća je u vama i zavisi od vas, tako da i provod kreiramo mi, a ne mesto. Važno je društvo i onda je zabavno i na najdosadnijem mestu. A društvo može biti i samo jedna osoba.
Najbolje mesto za odmor?
Mnogo je lepih mesta. Lepota je, kao i u prethodnom odgovoru, u očima posmatrača. To može biti mala i pusta uvala na bilo kom moru na svetu, mala kuća na planini, klupa u parku sa koje je divan pogled u nebo, obično šuškanje u krevetu. Ali, ipak, kada pričamo o klasičnom odmoru, moja porodica i ja volimo samo onaj aktivan.
Vaša hrana za dušu je…?
Uživanje u mojoj i svoj drugoj deci. Čitanje, razgovor sa pametnim ljudima, onima koji u vama provociraju da se menjate na bolje. Druženje sa dragim i dobronamernim osobama. Glavna hrana za dušu su dobre misli, bavljenje sopstvenom dušom, redovnim sređivanjem, čišćenjem, mentalnim provetravanjem u vidu neke unutrašnje bure. Duši treba kvalitetna hrana, ubeđena sam i znam, više nego telu.
