„Puste želje” američke
Od kada je ruski Gazprom dogovorio gradnju novog gasovoda „Turski tok” kojim bi ruski gas trebalo da se transportuje iz Anapea ispod Crnog mora da granice s Turskom i Grčkom, lobisti iz SAD ne prestaju da „zadivljuju” javnost „prosvećivanjem” da je Amerika najjsigurni izvor snabdevanja gasom Balkana i da smo svi čekali samo da nam se ponude za pomoć.
Amerika tvrdi ima tolike zalihe gasa iz gasnih škriljaca da nema potrebe da se Srbija više vezuje za Rusiju i njihov gas, uprkos činjenici da postoji samo jedan jedini pravac snabdevanja preko Ukrajine i Mađarske kojim za sada naša zemlja jedino može da se snabdeva plavim energentom.
I sve bi to bilo lepo i pohvalno što SAD vode računa o srpskoj energetskoj bezbednosti da samo postoji način da se taj energent dopremi do naše zemlje.
Jasno je i kako je SAD baš sada toliko stalo da Srbija postane baš njihov potrošač, iako se pre pet godina nisu ni našalili da našu zemlju pozovu da učestvuje u gradnji gasovoda Nabuko, koji je trebalo da bude pandam tadašnjem Južnom toku. Političke okolnosti su bile drugačije, nije bilo rata između Rusije i Ukrajine i od Srbije se tada nije očekivalo da uvede sankcije najvećoj zemlji na svetu. Sada se to podrazumeva.
SAD nije gubila vreme u nameri da nam pomogne pa su napravili ceo plan kako bi oni gas iz škriljaca dopremali preko okeana, samo nikako da se ponude da sve to i plate, baš kao što su to bili spremni Rusi da urde da je nastavljena gradnja Južnog toka Srbija.
SAD je zamislio da gas do Srbije stiže preko Hrvatske i Mađarske. Uslov za to je izgradnja terminala na ostrvu Krk, gde bi Amerika specijalnim brodovima dopremala gas koji bi išao u Mađarsku, odakle bi Srbija mogla da ga preuzme. Prema prvim procenama, za izgradnju infrastrukture potrebno je oko godinu dana. Srbija bi morala da obezbedi konekciju s Mađarskom.
Druga varijanta, za tri do četiri godine, jeste gas iz Azerbejdžana, samo pre toga treba da izgradimo gasovod s Bugarskom, i to tako što bi iz Azerbejdžana išao gasovod „Južni koridor“ kroz Gruziju, Tursku do Grčke. Jedan krak bi se odvajao za Bugarsku, gde bi Srbija mogla da ga preuzme. I EU je više puta navela da želi da pomogne Srbiji u izgradnji gasne interkonekcije do Bugarske posle otkazivanja „Južnog Ostaje pitanje koliko bi Srbiju sve i da nekim čudom nađe pare za gradnju ove infrastrukutre koštao ovaj gas. Sigurno ne jeftinije od ruskog, budući da Srbija godinama uznazad posle Rumunije ima najjaftiniji gas u Evropi.
