Srpske njive spremaju za malinjake
Prošlogodišnja dobra zarada malinara, kao i ovogodišnji zahtevi proizvođača da mu cena bude 240 dinara po kilogramu, naterali su mnoge da svoja seoska zapuštena zemljišta pretvore u – malinjake.
U čačanskom Institutu za voćarstvo iznenađeni su što su već na izmaku količine od oko 250.000 sadnica maline, koliko su lane ukupno proizveli, a tokom protekla četiri meseca prodato je i više od 10.000 sadnica drvenastog voća, najviše šljiva, jabuka, krušaka, višanja, oraha…
Malinari, okupljeni u više udruženja, nedavno su od države zahtevali da im se ove godine za kilogram plaća 240 dinara. To je naišlo na neodobravanje otkupljivača, hladnjačara, ali je evidentno da će sav rod biti lako prodat i izvezen, jer u svetu maline – nema, a potražnja je sve veća.
U Čileu, zemlji koja spada u najveće proizvođače maline na svetu, ovih dana je sezona berbe, cena je dostigla dva evra po kilogramu, ali količine su nedovoljne.
Kako kaže za Novosti naučnik Instituta za voćarstvo i stručnjak za malinu Aleksandar Leposavić, ova ustanova je imala ogromnu potražnju za sadnicama maline, čija je cena bila 50 dinara, i ove godine će biti zabeležen deficit.
To će, prema njegovom mišljenju, dovesti do toga da će nove površine pod malinom biti zasađene sadnicama iz ranijih zasada ili će doći do uvoza nekontrolisanog sadnog materijala, što je katastrofa, jer se dozvoljava uvoz zaraženog sadnog materijala.
Novi proizvođači maline, koji spas od nemaštine nalaze baš u ovom poslu, međutim, ne mare mnogo za savete stručnjaka. Cilj im je da što lakše dođu do sadnica, pa ih, većina njih, uzima od ranijih proizvođača, po cenama od 20, 10 dinara, pa i za manje novca.
U zapadnoj Srbiji krče se zapuštena imanja i pripremaju se novi malinjaci, koji će već sledeće godine doneti rod. Za zasad od jednog hektara potrebno je od 10.000 do 18.000 sadnica, u zavisnosti od sorte maline. Kod nas su veoma slabi prinosi, i kreću se od 40 do 350 kilograma po aru.
Moj savet svima je da pre svega uzimaju zdrav i proveren sadni materijal, ali i da se ne uvećavaju zasadi, već da se na postojećim uvećavaju prinosi kvalitetnom tehnologijom, zaključio je Leposavić.
