Otpad `krije` besplatnu energiju?
Koštice voća, ljuske od kafe, otpad od slame, pa i kokošiji izmet koji se skladišti u Srbiji, krije i do 3,3 miliona tona nafte, koja može da se dobije biomasom.
Ovaj obnovljivi izvor energije blagonaklono utiče na životnu sredinu, donosi i milione od upravljanja otpadom, ali pravi i struju i toplotnu energiju. Kada bi znali da koriste biomasu, svako poljoprivredno gazdinstvo ili toplana u Srbiji mogla bi besplatno da se greje, pišu Novosti.
Biomasa je po potencijalima najznačajniji obnovljivi izvor energije, kaže predsednik Nacionalne asocijacije za biomasu Serbio Vojislav Milijić.
Biomasa je isplativija od svih fosilnih goriva, uglja, mazuta, a jedinu cenovnu konkurenciju joj može predstavljati prirodni gas. Ipak, gas ne obezbeđuje energetsku nezavisnost, naprotiv, sve više postajemo svesni mogućih problema u snabdevanju plavim energentom.
Koristi biomase najviše su uočili – na njivi. Na malom gazdinstvu od 10 do 15 hektara u mešanoj biljnoj i stočnoj proizvodnji, moguće je proizvesti godišnje iz obnovljivih izvora oko 900.000 kilovat časova toplotne energije i oko 55.000 kilovata struje.
Toplotna energija bi mogla da se koristi za grejanje stambenog prostora, plastenika, staja za stoku, ribnjaka… U Vojvodini se godišnje proizvede oko osam miliona tona biomase samo iz poljoprivrede, kažu iz Pokrajinskog sekretarijata za energetiku.
Slama, lišće, delovi voćaka, kukuruzovina, šećerna trska uglavnom se bacaju ili spaljuju, umesto da se iskoriste za dobijanje toplotne i električne energije, što je trend u razvijenim zemljama.
Cena grejanja na biomasu je za oko 60 odsto niža od grejanja na uvozno fosilno gorivo. Ovaj izvor energije je uslovno rečeno "besplatan" u situacijama kada se radi o sopstvenoj biomasi koja se sada baca i spaljuje.
Upravo otpad je sirovina od koje fabrika kotlova Kirka Suri pravi novac. Ova beogradska firma došla je na ideju da zarađuje tako što će prerađivati otpad iz industrijskih pogona, sa farmi, iz fabrika, i pretvarati ga u energiju.
Klijenti su nam zadovoljni, jer im se donose izuzetne uštede koje se mere stotinama hiljada evra, kažu iz Kirka Surija. Ovi inženjeri proizvodnjom energije iz biomase dobijaju od četiri do osam puta jeftinije energente nego kada se koriste klasična goriva.
Tako su za fabriku kafe izumeli postrojenje kojim se energija za grejanje pravi od ljuski koje oni bacaju. Dosad su ih skladištili i za to plaćali basnoslovne iznose.
Ekipa iz Kirka Surija iskoristila je kokošiji izmet koji je jednoj farmi bio smeće i uz pomoć sagorevanja biomase od otpada napravila energente. Kao sirovina, našla se i slama u jednoj bečejskoj fabrici, koja je napravila uštede od 1,8 miliona dinara kada je zamenila gas kao energent.
Prvo skladište biomase pravi se u Vojvodini u mestu Prigrevica, kapaciteta oko 100.000 tona. Ta investicija, vredna 2 miliona evra, farmerima će omogućiti odlaganje otpada sa njiva i biće centar skladištenja za ceo Zapadnobački okrug, koji obuhvata oko 200.000 hektara njiva.
