Javni dug ide i preko 80 odsto BDP?
Ekonomista Milojko Arsić izneo je procene da će javni dug Srbije na kraju 2015. godine biti oko 77 odsto bruto domaćeg proizvoda, a zajedno sa dugom lokalnih zajednica, oko 79 odsto.
On je na predstavljanju novog broja ekonomskog časopisa "Kvartalni monitor", kazao da je moguće da će zbog jačanja dolara javni dug Srbije na kraju ove godine preći 80 odsto BDP.
Prema rečima Arsića, dolarski dug učestvuje sa 31 odsto u javnom dugu i jačanje dolara za 10 odsto u odnosu na evro ili dinar povećava dug u evrima za blizu 800 miliona evra, oko dva odsto BDP.
Arsić je naveo da je u prva dva meseca 2015. vrednost javnog duga u Srbiji povećana za preko milijardu evra (tri odsto BDP) samo zbog rasta dolara prema evru.
>>>>Koliko nas je koštala Krstićeva `stručnost`?
Uprava za javni dug objavila je da je javni dug Srbije 10. marta iznosio 24,2 milijarde evra i za milijardu evra je veći nego na kraju januara 2015. kada je bio 23,2 milijarde evra što je bilo 72,3 odsto BDP.
Arsić koji je i glavni i odgovorni urednik "Kvartalnog monitora", naveo je i da spoljni dug Srbije iznosi 26 milijardi evra, odnosno 78 odsto BDP.
On je kazao da od februara ove godine postoje pritisci ka jačanju dinara, ali kako je naglasio, jačanje dinara ne bi bilo dobro za Srbiju jer bi se pogoršala konkurentnost, izvoz bi sporije rastao, bez čega nema održivog rasta BDP, a ni zaposlenosti.
Prema njegovim rečima, rast privrede krajem prošle i na početku ove godine u znatnoj meri rezultat je oporavka delatnosti koje su naročito pogođene poplavama u maju prošle godine, ali još nema pouzdanih osnova da se tvrdi da je počeo održiv oporavak privrede.
Arsić je kazao i da postoje određeni signali oporavka u prerađivačkoj industriji, ali je potrebno da se rast zaliha pretvori u izvoz. Dodaje i da će uticaj Železare, Petrohemije i Azotare na rast zavisiti, ne samo od povećanja proizvodnje, nego i od smanjenja gubitaka.
"Glavni pokretač rasta su investicije, one su niske i opadaju. Bez značajnog povećanja investicija nema dugoročno održivog rasta", kazao je Arsić.
Profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Dejan šoškić kazao je da bi monetarna politika trebalo da se relaksira u situaciji kada je inflacija ispod cilja i kada nema visokih inflacionih očekivanja, a privreda je u recesiji i postoji opasnost od deflacije.
