Bez uslovljavanja Srbije na putu za EU
Ambasadoru Hrvatske u Srbiji, Gordanu Markotiću, godinu i po dana koliko je u Srbiji, sa jedne strane prošlo je vrlo brzo, a sa druge strane to razdoblje je bilo bogato raznim vidovima diplomatskih aktivnosti, pa izgleda kao da je u Beogradu već nekoliko godina. Na pitanje koji je za njega bio najteži, a koji najbolji momenat, za to vreme, u odnosima dve zemlje, u intervjuu za BIZLife, ambasador Markotić kaže: „Naravno da je pri tome bilo izuzetno lepih, ali i manje lepih trenutaka. Meni su se urezali u sećanje neki vrlo upečatljivi trenuci, poput govora tadašnjeg hrvatskog predsednika Ive Josipovića u Skupštini Srbije, zajedničke posete predsednika Josipovića i Tomislava Nikolića deci u hrvatskoj školi u Tavankutu, potpisivanja dva međudržavna ugovora značajnih za svakodnevni život ljudi: saradnja na području kriznih situacija i saradnja u vazdušnom saobraćaju, gostovanja brojnih hrvatskih umetnika u Beogradu… To su sve aktivnosti koje su dokazale prijateljstvo između naša dva naroda, ali i ojačale odnose između Hrvatske i Srbije. Osim toga svi bilateralni susreti hrvatskih i srpskih visokih zvaničnika prošli su u otvorenoj i prijateljskoj atmosferi, pa mi je zaista bilo zadovoljstvo u njima učestvovati. Nadam se da će se ovi susreti nastaviti i intenzivirati već ove godine.“
Svi se slažu sa ocenom da su politički odnosi Hrvatske i Srbije od presudnog značenja za mir i stabilnost regiona. Koliko najnovija dešavanja oko tužbe i protivtužbe za genocid te odnose remete?
Slažem se s vašom tvrdnjom da su odnosi Hrvatske i Srbije vrlo značajni za mir i stabilnost celog regiona, iako svaka zemlja u regionu mora da preduzme punu odgovornost za svoj doprinos tom miru i stabilnosti. Odnosi Hrvatske i Srbije imaju svoje uspone i padove, ali bih rekao da ipak imaju jedan stabilan tok. Iz godine u godinu sve je više otvorenih pitanja iza nas i to je činjenica, bez obzira što se otvorena pitanja ne rešavaju tempom koji bi to svi voleli. Što se tiče spora pred Međunarodnim sudom u Hagu, presuda je doneta, na obema stranama je da dobro proanaliziraju presudu, utvrde sve ono što je sud zaključio i u pogledu tužbe, i u pogledu protivtužbe, prihvate preporuke suda u odnosu na neka otvorena pitanja poput nestalih na primer, te se okrenu budućoj saradnji i izgradnji stabilnih političkih i ekonomskih odnosa. Moram da istaknem da su ovi poslednji dobili još više na značaju u doba globalne ekonomske krize, koja je vrlo teško pogodila obe države.
Koje su sve sporne tačke odnosa dve zemlje koje bi, prema vašem mišljenju, u narednom periodu trebalo da se reše?
Skoro sva naša otvorena pitanja potiču još iz 90-tih godina prošlog veka i to je dobro, jer ne mogu da nas iznenade ili zateknu nespremne. Osim pitanja nestalih, koje sam već spomenuo, tu je i pitanje rešavanja granice na Dunavu, povrata kulturnih dobara, rešavanje više aspekata sukcesije prema aneksima Sporazuma o sukcesiji, zaključivanja bilateralnih ugovora s raznih područja…. To sve doprinosi izgradnji poverenja i jačanju stabilnosti između dve države, ali je i na dobrobit građana s obe strane granice. Međutim, još jednom bih istakao značaj razvoja ekonomskih odnosa i saradnje između Hrvatske i Srbije, iako se oni razvijaju vrlo dobro.
Nakon izjave premijera Hrvatske Zorana Milanovića, da Srbija mora da povuče zakon o univerzalnoj jurisdikciji, postavlja se pitanje da li bi Hrvatska mogla da uslovljava pristupanje Srbije EU?
Moram još jednom da ponovim da je Hrvatska veliki zagovornik što skorijeg primanja svih država iz regiona u Evropsku uniju. Srbija u tome nije izuzetak. Hrvatski stručnjaci redovno prenose svoja iskustva iz postupka primanja u EU svojim kolegama u Srbiji. Do sada je Centar izvrsnosti Ministarstva spoljnih i evropskih poslova u saradnji s Kancelarijom za EU Vlade Srbije organizovao preko 110 raznih radionica i seminara, dakle to je direktna potvrda podrške koju Hrvatska pruža Srbiji na njenom putu u EU. Takođe, bih podsetio da su najviši zvaničnici Hrvatske više puta ponovili da Hrvatska neće usporavati pregovore Srbije bilateralnim pitanjima, te da će se, kao i kod svake druge države koja je primljena u EU, insistirati na ispunjavanju svih uslova za članstvo poput usvajanja pravne tekovine EU, ali i zajedničkih vrednosti i standarda EU.
Da li, s vremena na vreme, zategnuti politički odnosi dve zemlje otežavaju i u kojoj meri, ekonomske odnose Hrvatske i Srbije?
Ekonomski odnosi su oni koji se razvijaju sopstvenom logikom, u prvom redu rukovođeni su interesima pojedinih kompanija s obe strane granice i dobro je da je ekonomski interes presudan u tome. Ovi odnosi su se razvijali između Hrvatske i Srbije daleko brže od političkih odnosa, iako se ne može zanemariti činjenica da i politički odnosi imaju određenog uticaja na ekonomske. U prvom redu, tu mislim na odgovornost država da kroz razne bilateralne sporazume stvaraju povoljan okvir za poslovanje i samim tim razvoj ekonomskih odnosa. Robna razmena između Hrvatske i Srbije se kreće na godišnjem nivou od oko 700 miliona evra, što je daleko manje od onih zlatnih godina pre ekonomske krize. Ali, ono što je važno je činjenica da ekonomski odnosi između Hrvatske i Srbije imaju razvojnu perspektivu, ne samo kroz povećani obim razmene roba i usluga, nego i kroz zajedničke nastupe na trećim tržištima i u tom smislu još jednom bih ohrabrio poslovne ljude iz naših država da hrabrije krenu u ovakve projekte. U mnogim granama industrije proizvodnja je zaista komplementarna i bilo bi šteta ne iskoristiti ovu činjenicu za nastupe na trećim tržištima.
U Srbiji je veći broj hrvatskih investitora i koja je po njihovim rečima prednost Srbije te su se odlučili da ulažu u nju?
U Srbiji je aktivno oko 155 firmi koje su osnovane ili kupljene hrvatskim kapitalom. Zahvaljujući radu ovih firmi sačuvana su brojna radna mesta, a takođe otvorena i nova. Kao što znate najveće firme su na području prehrambene industrije i trgovine. Ovaj relativno veliki broj firmi dokazuje dve ekonomske zakonitosti: da manje tržište teži ka većem, kao i da kapital ide s relativno bogatijeg područja na ono nešto manje bogato. Sledeći ovu ekonomsku logiku, može se reći da je za hrvatske firme Srbija u prvom redu značajna zbog veličine tržišta, ali i vrlo obučene radne snage čija je cena nešto niža u odnosu na onu u Hrvatskoj. Takođe, ne treba zanemariti ni podsticajnu poresku politiku u Srbiji za inostrane investitore. Ono što bih želeo da naglasim je da su se usvajanjem novog seta zakona u Skupštini Srbije o radnim odnosima, stečaju, privatizaciji, građevinskim dozvolama stekli još bolji uslovi za privlačenje inostranih investicija u Srbiji, pa tako i hrvatskih.
Karijerni diplomata, izuzetan stručnjak, korektan i odgovoran čovek, neopterećen balkanskim predrasudama je u najkraćem opis koji kolege, hrvatske diplomate i političari daju o vama. Ujedno su svi bili mišljenja da ste upravo zbog ovih osobina idealan čovek za ambasadora u Srbiji?
Pa ako je ovo stvarno moj opis kolega diplomata i političara, moram time biti više nego zadovoljan da me takvog vide i doživljavaju, i na tome im biti zahvalan. Posao ambasadora je da gradi mostove između svoje države i države u kojoj radi, da se neprestano trudi da odnose između dve države poboljšava, da stvara pretpostavke za uklanjanje svih prepreka koje se nađu na tom putu… U tom smislu i ja nastojim da delujem u Srbiji i to mi je ideja vodilja u mom poslu. Ako i nakon mog mandata u Srbiji moj opis ostane isti među kolegama diplomatama i političarima u Hrvatskoj, ali i Srbiji, biću zaista izuzetno zadovoljan i srećan zbog toga.
'Vruća' amasadorska stolica
Po vašem mišljenju, koliko je stolica ambasadora u Srbiji zaista 'vruća' i kako se nosite sa svim izazovima ove pozicije?
Već smo spomenuli da su odnosi Hrvatske i Srbije ključni u regionu i da se oni reflektuju na ostatak regiona bez obzira što u odnosima među državama u regionu zapravo nema onih manje važnih. Naime, samo pod uslovom da odnosi svih zemalja u regionu budu dobri moći ćemo da govorimo o stabilnom regionu u celini s jasnom perspektivom razvoja i članstva u EU. Ambasada Hrvatske u Beogradu jedna je od najvećih u hrvatskoj diplomatskoj mreži što govori o važnosti koja se pridaje razvoju dobrih odnosa sa Srbijom i rešavanju svih otvorenih pitanja. Iskustva koja sam stekao u svojoj karijeri kroz obavljanje vrlo raznovrsnih poslova, koji su uglavnom bili dosta zahtevni, pomažu mi da držim pod kontrolom zaista vrlo složeno mesto i kako ste vi rekli 'vruću stolicu ambasadora u Srbiji'.
Rođeni Beograđanin
Vi ste rođeni Beograđanin. Kako vam se danas čini Beograd i u kojoj meri od obaveza uspevate da uživate u gradu?
Pa, Beograd koji sam ja zapamtio i sadašnji Beograd su dosta različiti. Osim užeg centra u kojem sam stanovao i koji je uglavnom ostao isti, izuzetno se promenio Novi Beograd koji pamtim s velikim peščanim površinama, a koji je sada city centar koji podseća na velike svetske metropole. Ima mnogo novih naselja i delova grada koji su mi još velika nepoznanica, ali se trudim da se krećem što više kroz Beograd i sam vozim vikendom kako bih ga što bolje upoznao. Beograd je zaista veliki grad, koji svim svojim stanovnicima pruža obilje zabave kroz brojne restorane, klubove i splavove, kulturna ponuda je izvrsna, bogata ponuda rekreacije od koje ja ipak najviše volim duge šetnje na odličnim šetalištima poput Ade Ciganlije ili Košutnjaka. Diplomatski život je takođe raznovrstan pa se već ustalilo da ujutro napustim rezidenciju i da se vratim uveče. Ali, to su ujedno sve prilike za upoznavanje Beograda s vrlo različitih aspekata i čini mi se da ih dobro koristim. Privatno najviše volim dobru pozorišnu predstavu ili operu, pa me zato možete relativno često videti u pozorištu i operi. Veselim se naravno i proleću i boljem vremenu, da mogu malo više vikendom da putujem po Srbiji i upoznajem nove krajeve.
Foto: Marko Rupena
