Trend rasta
Ekonomske odnose sa Republikom Hrvatskom od 2000. godine karakteriše pozitivan razvoj. Na pozitivna kretanja uticalo je intenziviranje političkog i ekonomskog dijaloga i institucionalno regulisanje međusobnih odnosa, koje je i dalje neophodno unapređivati.
Robna razmena
Hrvatska je značajan spoljnotrgovinski partner Srbije. Robna razmena ima trend rasta. U ukupno ostvarenom izvozu Srbije u svet u 2014. Hrvatska je bila na 9. mestu, a po visini uvoza iz zemalja sveta, ostvareni uvoz iz Hrvatske u 2013. svrstava ovu zemlju na 13. mesto.
Ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske u 2013. iznosila je 886,8 miliona dolara i beleži smanjenje od 3,1 odsto u odnosu na isti period 2012. Izvoz u Hrvatsku u istom periodu iznosio je 415,9 miliona dolara što je povećanje od 8,2 odsto u odnosu na decembar 2012. Uvoz iz Hrvatske se smanjio za 11,2 odsto u odnosu na isti period 2012. i iznosio je 470,9 miliona dolara. Deficit u robnoj razmeni na strani Srbije iznosio je 55 miliona dolara.
Ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske u periodu januar-decembar 2014. iznosila je 1005,1 miliona dolara i beleži rast od 13,3 odsto u odnosu na isti period 2013. Izvoz u Hrvatsku u istom periodu iznosio je 458,8 miliona dolara što je rast od 10,3 odsto u odnosu na dvanaest meseci 2013. Uvoz iz Hrvatske se povećao za 16 odsto u odnosu na isti period 2013. i iznosio je 546,3 miliona dolara. Deficit u robnoj razmeni na strani Srbije iznosio je 87,5 miliona dolara.
U 2014. najznačajnije vrste spoljnotrgovinskog prometa u izvozu bile su: kupoprodajni poslovi, poslovi nakon omplemenjivanja, oplemenjivanje, promet u slobodnim zonama, vraćanje robe 0,6 odsto. U uvozu, u istom periodu, dominiraju kupoprodajni poslovi, slede oplemenjivanje, isporuke, pomoći vraćanje robe i poslovi nakon oplemenjivanja.
U ukupnom izvozu Srbije u Hrvatsku proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića učestvovala je sa 22,5 odsto, dok u uvozu proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda učestvovala je sa 17,3 odsto; a proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića sa 15,1 odsto.
Najznačajnije delatnosti
U ukupnom izvozu Srbije u Hrvatsku proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića učestvovala je sa 20,0 odsto, sledi proizvodnja koksa i derivata nafte sa 12,1, proizvodnja proizvoda od gume i plastike 8,4 i proizvodnja ostalih mašina i uređaja sa 8,0 odsto.
U uvozu dominira proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda sa 14,8 odsto, sledi proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića sa 14,4, poljoprivreda, lov i usluge sa 13,4 i proizvodnja proizvoda od ostalih minerala 12,6 odsto.
Ulaganja hrvatskih preduzeća u Srbiji
Prema podacima Hrvatske narodne banke hrvatska ulaganja u Srbiju u 2012. iznosila su 173,3 milijardi evra, a za prvih šest meseci 2013. 2,2 miliona evra. Hrvatska ulaganja u Srbiju u periodu od 1999. godine do prvih šest meseci 2013. iznosila su 658 milijardi evra. U tom periodu treba izdvojiti 2006. kada je ulaganje iznosilo 133,2 milijardi evra i 2008. kada je ono dostiglo vrednost od 102,4 milijardi evra.
Struktura ulaganja po delatnostima ukazuje da je najviše sredstava uloženo u poljoprivredu, lov i usluge (47%); proizvodnju ostalih nemetalnih i mineralnih sirovina (19%); proizvodnju hrane i pića (18%); proizvodnju mašina i uređaja (2%); proizvodnju električnih mašina i aparata (2%); osiguranje i penzione fondove, osim obaveznog osiguranja (2%); trgovinu na veliko i posredovanje u trgovini (2%).
Ulaganja srpskih preduzeća u Hrvatsku
Srpske investicije u Hrvatskoj su nedovoljne i iznose oko 40 milijardi evra. Razlozi slabijeg prisustva srpskih preduzeća na tržištu Hrvatske su: veća poreska opterećenja za investitore, nezavršeni procesi privatizacije srpske privrede (Hrvatska je te procese okončala uz snažniju podršku države i banaka), neblagonaklonost prema srpskim proizvodima i firmama.
Srpski privrednici su zainteresovani za veća ulaganja na hrvatskom tržištu uz uslov da se smanje i eliminišu dosadašnji ograničavajućih faktora: sporo eliminisanje niza administrativnih prepreka (komplikovana zakonska regulativa, preveliki broj dozvola i saglasnosti koje treba obezbediti, sporo rešavanje sudskih predmeta, korupcija i drugo.)
Na tržištu Hrvatske postoje, za sada, samo tri značajnije investicije iz Srbije:
• Sredinom 2008. godine koncern ’Swisslion Takovo’, kupio je fabriku ’Eurofood market’ iz Siska, jednog od vodećih konditora na području Hrvatske, u vrednosti od oko 20 milijardi evra.
• ’NCA Investment Group’ iz Beograda je krajem 2010. postala većinski vlasnik hrvatske trgovačke kompanije ’Magma’ za oko 25 milijardi evra.
• Treća srpska investicija u Hrvatskoj je ’Tesla štedna banka’ sa osnivačkim kapitalom od oko tri milijardi evra. Vlasnici i osnivači banke su Fond za razvoj Vojvodine i Fond za razvoj Srbije. ’Tesla štedna banka’ je trebalo da se bavi podsticanjem preduzetništva i malih porodičnih imanja na nerazvijenim ruralnim područjima Hrvatske, uz posebnu kreditnu liniju namenjenu za srpski povratnički živalj i revitalizaciju ratom opustošenih područja. Investitori iz EU su zainteresovani za kupovinu ove banke.
INVESTICIONA KLIMA
Po ocenama ekonomskih analitičara u Hrvatskoj srpska privreda je u ovom trenutku privlačnija za strane investitore od Hrvatske. Stranim investitorima tržište CEFTA i Srbije je sve atraktivnije imajući u vidu da je Hrvatska članica EU i da za nju važi zakonodavstvo i strožiji standardi EU. U Srbiji ima dosta potencijala za investiranje (putna infrastruktura, industrija, energetika, poljoprivreda, turizam i drugo) dok je Hrvatska te potencijale ranije iskoristila (u finansijskom sektoru i putnoj infrastrukturi); Hrvatska ima veća finansijska opterećenja stranih ulagača, veće stope poreza na dobit, PDV i drugo, više troškove radne snage u odnosu na Srbiju.
