Kompatibilne privrede, interesante za investicije
Jedno od najčešćih pitanja koja se postavljaju u ekonomskim odnosima Srbije i Hrvatske, jeste zašto su izostale srpske inesticije u Hrvatskoj u većem obimu? Investicije hrvatskih firmi u Srbiju su skoro pet puta veće, dok je broj prisutnih hrvatskih firmi skoro deset puta veći. Mnogi tvrde da je ova neravnoteža posledica političkih odnosa i da je Srbija otvorenija za hrvatske kompanije i njihove proizvode nego Hrvatska za proizvode iz Srbije. Ipak, Ksenija Simović, istraživač u Centru evropskih politika, nije sigurna da je to u potpunosti tačno.
„Rekla bih pre da su hrvatske kompanije, zbog razvijenijeg kako finansijskog i bankarskog, tako i ukupnog tržišta u Hrvatskoj imale veće mogućnosti investiranja u prethodnom periodu. S obrizom na napredak Hrvatske u EU integracijama i bržem oporavku u godinama ’posle rata’, Hrvatske kompanije su lakše dolazile do kredita za razvoj poslovanja i samim tim lakše dolazile i do mogućnosti za investiranja u regionu i dalje. U isto vreme kompanije u Srbiji bile su suočene sa mnogo nesigurnijem tržištem, kao i sa znatno manjim mogućnostima finansiranja i visokim kreditnim stopama. Samim tim većina Hrvatskih firmi koje su prisutne u Srbiji bila je i u mogućnosti da iskoristi proces privatizacija za intesifikaciju svog poslovanja u Srbiji.“
U kojim oblastima ekonomskih odnosa dve zemlje očekujete dalji napredak?
Nažalost ekonomska kriza nije bila nežna ni prema Hrvatskoj, ni prema Srbiji i znatno je otežala povećavanje ekonomskih aktivnosti između dve zemlje. Ipak, privrede ove dve zemlje prilično su kompatibilne i smatram da ima dosta prostora za poboljšanje. Određeni sektori imaju jako puno potencijala za intensifikaciju ekonomske saradnje. Sektor poljoprivredno-prerađivačke i prerađivačke industrije, kao i transport i turizam samo su neki od sektora u kojima mislim da ima dosta prostora za razvijanje saradnje. Pre svega mislim da bi trebalo posvetiti više pažnje planiranju većih zajedničkih infrastrukturnih projekata, kao i projektima koji se mogu razviti kroz program prekogranične saradnje finansiranim od strane EU IPA II.
Šta Srbija može da nauči od Hrvatske u oblasti ekonomije? I koja država u ovom momentu je interesantnija za investicije?
Mislim da su trenutno najveće lekcije koje Srbija uči od Hrvatske u oblasti EU integracija. Pogotovo u pristupu prenosa i primene EU zakonodavstva i izradnje kapaciteta svoje privrede za puno učešće na jedinstvenom evropskom tržištu, za lobiranje na nivou EU i drugo. Obe države su sigurno interesantne za investicije, Hrvatska zbog boljih standarda poslovanja i stabilnijeg tržišta koje je velikom merom garantovano upravo zbog sada sveobuhvatnog prisustva EU, a Srbija zbog jeftinije radne snage i ’labavije primene’ određenih odrebi, kao i zbog svog privlačnog trgovinskog ugovora sa Rusijom, koji svakako olakšava izvoz na rusko tržište.
Da li su se promenili ekonomski odnosi Srbije i Hrvatske nakon ulaska Hrvatske u EU?
Sigurno jedan od najznačajnijih efekata ulaska Hrvatske u EU je upravo u polju bilateralnih ekonomskih odnosa. Dve osnovne vrste promena u trgovinskim odnosima su promene u carinskom režimu i institucionalne promene. Naime, od 1. jula 2013, carinski režim između Srbije i Hrvatske definisan CEFTA sporazumom o slobodnoj trgovini više ne važi s obzirom da Hrvatska pristupanjem Evropskoj uniji automatski prestaje da bude članica CEFTA-e. Hrvatska ulaskom prihvata carinski režim na snazi između Srbije i EU koje je definisan u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Bez obzira na prestanak CEFTA sporazuma, prema uslovima definisanim u SSP, Srbija se nalazi u nešto povoljnijem položaju, jer kao i sa ostatkom EU, neće biti carina na izvoz industrijskih proizvoda iz Srbije u Hrvatsku, a isto važi i za većinu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, osim za četiri kategorije za koje postoje izvozne kvote – šećer, vino, juneće meso i pastrmka, a ove kvote se pregovaraju na nivou EU i podložne su promenama, na primer pregovara se o ukidanju kvota za šećer i slično. Takođe, s obzirom da je Hrvatska imala najveće kvote izvoza u okviru CEFTA regiona, njenim izlaskom Srbija ima priliku da preuzme primat ili bar iskoristi momenat za povećanje izvoza u regionu u pojednim sektorima, s obzirom da Hrvatski izvoznici sada moraju da plaćaju carinu na većinu proizvoda. Hrvatske kompanije, takođe, su izgubile slobodan pristup javnim tenderima u Srbiji koji su imale zahvaljujući CEFTA sporazumu. S druge strane, ono što je problem za srpsku privredu jeste činjenica da srpski proizvodi namenjeni za izvoz u Hrvatsku sada moraju da budu usaglašeni sa standardima EU kako bi mogli da se izvoze. Ovo uključuje i poljoprivredne i prehrambene proizvode koji moraju ispuniti visoke higijenske standarde EU. Srbija upravo u okviru poglavlja 1. Slobodno kretanje robe, poglavlja 12. Bezbednost hrane i poglavlja 28. Zaštita potrošača i zdravlja mora da usvoji većinu ovih standarda i zakonodavstvo koje će omogućiti lakšu prolaznost naših proizvoda na jedinstveno evropsko tržište, kojeg je Hrvatska sada deo.
Iako se već dugo govori o neophodnosti udruživanja kompanija sa teritorije bivše Jugoslavije, do toga nije došlo u nekom značajnijem obimu. Po vašem mišljenju šta je sve uzrok izostanku ove saradnje?
Iskreno, mislim da je to zato što je naše tržište prilično nestabilno i zato što su ekonomije obe zemlje, bez obzira na pripadanje EU ili ne, prošle kroz jako težak period od kog se još uvek nisu oporavile. Smatram da će do takvih udruživanja doći vremenom, pre svega sa napretkom približavanja Srbije EU i jačanjem privrede. Trenutno mislim da je zajedničko učešće na projektima, kao i razmena iskustava najbolji način za ostvarivanje bolje saradnje. Upravo veća ekonomska saradnja, kao i zajedničko učešće na EU i regionalnim projektima može znatno da doprinese i boljim političkim odnosima Hrvatske i Srbije, koji su od izuzetnog značaja za stabilnost i prosperitet celog regiona.
