Kako danas funkcionišu korporacije?
U Srbiji nema prave korporacije, jer je osnovna stvar takve kompanije odgovornost, koja se u Srbiji gubi ili je bar drugačija, rečeno je drugog dana Vivaldijevog foruma na Mokroj Gori.
Jedan od panela drugog dana foruma u organizaciji Mokrogorske škole menadžmenta, bavio se korporacijama, kako one funkcionišu, u kom pravcu se menjaju, kao i da li su sposobne da motivišu pojedince da pokreću lične inicijative.
Prema rečima direktora Schneider electrica Dragoljuba Damljanovića, koji je dugo godina radio u Elektroprivredi Srbije, u javnim preduzećima nije moguće motivisati zaposlene. "Ne možeš da ih nagradiš, ali ni kazniš i to je prednost privatne korporacije", objašnjava Damljanović.
Pravi šok, kako kaže, usledio je prelaskom u Schneider electric u kom postoje jasna pravila, od godišnjih ciljeva, bonusa, plana razvoja, sistema uopšte, gde je video pravu razliku šta znači korporacija.
"A upravo ličnom inicijativom smo uspeli da Schneider electric već godinama investira ogroman novac u Srbiji gde se proizvodi softver za ceo svet."
S tim u vezi, generalni direktor Crowne plaza Živorad Vasić uporedio je korporativne sisteme u Srbiji sa onima u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je nekoliko godina radio u Hayattu.
Kada se u mnogim kompanijama u Srbiji napravi neki biznis plan i on ne prođe, nema posledica, što je u SAD nedopustivo, jer neko mora da snosi odgovornosti zbog propale ideje, dodaje Vasić, ističući da je ta korporativna odgovornost potpuno drugačija u Srbiji.
Rad u korporaciji, prema mišljenju predsednika Srpske asocijacije menadžera Milana Petrovića, donosi neke prednosti, kao što su dobra plata, auto, osećaj pripadnosti, ali zaposleni u jednom trenutku postaju svesni da ako ne igraju po pravilima kompanije, sve to mogu da izgube.
Upravo strah od gubitka svega toga može da blokira lične inicijative kod zaposlenih, naglašava Petrović, dodajući se često kaže kako "korporacije tretiraju ljude kao limun, preseku ga i cede na sokovniku dok ima soka, posle čega ga bace i uzimaju drugi".
Osvrćući se na Srbiju, Petrović je naglasio da je inicijativa dobro došla, mora da postoji sistem inače će sve otići dođavola, kao što je slučaj sa javnim sektorom u našoj državi. Zaposleni zaista može da bude uspešan i da doprinosi svojoj kompaniji, samo ako je zadovoljan onim što radi, istakao je on.
"Generacija Y"
Predsednik Leo Burnetta Miša Lukić kaže da je sistem šer holder kapitalizma doneo ogromne promene u kojima se izgubila privatna svojina, kao nosioc kapitalizma, izgubila se i vlasnici više to ne osećaju kao njihovo, pa u tom lancu sami zaposleni više ne osećaju potrebu za ličnom inicijativom.
On smatra da je korporacija 20 veka napravljena po armijskom principu u kom "desetar ne može da ima ličnu inicijativu", generalno ocenivši da je u današnje vreme, u širem društvenom smislu, jako teško imati ličnu inicijativu. Ipak, Lukić se slaže da se pojedine korporacije menjaju i stavljaju ljude u prvi plan.
Prema rečima Živorada Vasića, pojava nove "Y" generacije ili takozvane "milenijumske generacije", koje ulaze u korporacije sa ciljem da dobiju sve i odmah, čime su uslovljene promene u korporativnom delovanju.
