GMO se `razmnožava` po Srbiji
Udruženje poljoprivrednika Privredne komore Vojvodine upozorava da postoje nelegalni usevi sa genetski modifikovanom sojom.
Samo u prošloj godini u Srbiji je pronađeno 45 njiva sa genetski modifikovanom sojom. Bolja zarada i manja ulaganja glavni su razlozi zbog kojih se srpski seljak odlučuje da ilegalno gaji ovakve useve.
Stručnjaci upozoravaju da njih zdravstvena strana ne interesuje mnogo, jer meso životinja tovljenih takvom hranom neće dati svojoj porodici, već će prodati.
Da su mačvanske, banatske i sremske oranice na meti GM soje, gde se najviše ona i uzgaja, potvrdio je za Novosti i sekretar Udruženja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda Privredne komore Vojvodine Đorđe Bugarin.
Očigledno da se sve zasejane površine nedovoljno kontrolišu, a biljke ne uništavaju u toku vegetacije, priča Bugarin. Genetski modifikovano seme poreklom je sa stranih područja i nije legalno ušlo u Srbiju.
Početne količine ne moraju da budu velike, jer je za hektar potrebno svega stotinak kilograma. Tada na četvrtini hektara umnože seme za sledeću setvu. Tako se GMO soja, kroz godine reprodukuje i uvećava.
GM soju seju uglavnom gazdinstva sa većim površinama pod ovom žitaricom. Upotrebljavaju totalne herbicide, koje proizvodi kompanija Monsanto, a te hemikalije uništavaju sve osim GM soju. Ratari imaju manje troškove. U toku vegetacije imaju samo jedno prskanje.
>>>>VIDEO: Lobira za Monsanto i sam sebe demantuje
Sagovornik Novosti kaže da je pre nekoliko godina bilo indicija, da je na 180 lokacija u Srbiji bio posejan GM kukuruz. Nikad nije dokazano, priča Bugarin, ili je jednostavno zataškano.
Sigurno da postoji uigran, umrežen sistem gajenja GM soje, smatra predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Vojvodine Ladislav Tomić. To se sigurno provlači kroz sive tokove i koristi za ishranu stoke. Kontrola stočne hrane mnogo je manja nego ona za ljudsku upotrebu.
Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede kontroliše useve soje na prisustvo genetske modifikacije i proverava GM soju. Kazne se kreću za poljoprivrednika od 30 do 50 hiljada dinara, dok kompanije plaćaju od 500.000 do tri miliona dinara, a takvi usevi se uništavaju.
