Sve srpske zablude
Piše: Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i bivši guverner Narodna banke Srbije
Srbija je u dugogodišnjoj stagnaciji i recesiji sa visokom stopom nezaposlenosti, ubrzanim rastom javnog duga i opterećenim bankarskim sektorom sa visokim nivoom problematičnih kredita i padom kreditne aktivnosti. Godinama se govori o potrebama reformi u zemlji, ali se tom problemu uglavnom pristupa bez dovoljno stručnosti i vizije, a često i uz promociju zabluda.
Zabluda je da se dugoročno ozdravljenje privrede može ostvariti bez kontinuiranog napretka u kvalitetu obrazovanja nacije, kvalitetu infrastrukture i snage i nezavisnosti institucija. To su osnovne komponente dugoročnog ubrzanog razvoja svake uspešne zemlje u svetu.
Zabluda je da je fiskalna konsolidacija osnova reformi. Fiskalna konsolidacija je način da se izbegne bankrot zemlje i to nije nikakav garant da će se nakon toga desiti potreban ubrzani rast ekonomske aktivnosti i zaposlenosti.
Zabluda je da će reforme umesto nas da nam osmisli i sprovede MMF ili neka druga međunarodna finansijska institucija. Aranžman sa MMF-om je koristan za zemlju, jer predstavlja potvrdu relativne održivosti makroekonomske pozicije zemlje u narednom periodu. Ali, suštinske i dugoročne reforme moramo da osmislimo i sprovedemo sami uz saradnju sa MMF-om, ali bez iluzija da je dugoročni privredni rast i nova zaposlenost nešto čime umesto nas treba da se bavi neko drugi. Naši dugoročni interesi po pitanju privrednog rasta i zaposlenosti i budućeg položaja, koji kao zemlja želimo da imamo u međunarodnoj podeli rada, izlaze iz okvira neposredne nadležnosti MMF-a i drugih finansijskih institucija. Reforme moramo da sporovodimo na način da smo postigli unutrašnju saglasnost oko toga šta želimo na dugi rok i kako to da postignemo, a ne tako što ih doživljavamo kao neke uslove ili iznuđivanja nametnute sa strane.
Zabluda je da postojeći monetarni režim ciljanja inflacije može uspešno da se sprovodi bez rasta učešća dinara u finansijskom sistemu zemlje. Bez dinarizacije alati monetarne politike su slabi i neprecizni, i sistem spontano gravitira ciljanju kursa sa negativnim posledicama na privredni rast i zaposlenost u zemlji.
Zabluda je da je niska inflacija u Srbiji uspeh. Niska inflacija u Srbiji je ispod inflacionog cilja i svako kretanje inflacije van inflacionog cilja je neuspeh. Niska inflacija u Srbiji preti da postane deflacija i restriktivna monetarna politika povećava verovatnoću tog ishoda. Deflacija Srbiju može da košta ne samo daljeg pada ekonomske aktivnosti i rasta nezaposlenosti, već i dodatnom pogoršanju parametara zaduženosti zemlje, koji mogu da vode prestanku međunarodnog finansiranja i finansijskom krahu.
Zabluda je da budući željeni ubrzani privredni rast može da se obezbedi bez značajnog kreditnog rasta banaka. Bankarski sistem je osnovni izvor finansiranja privrednog rasta u zemlji i još dugo će tako da bude, iako kontinuirano treba razvijati i druge izvore finansiranja (nebankarske kreditne institucije i tržište hartija od vrednosti).
Zabluda je da značajni kreditni rast banaka može da se desi bez rešavanja problematičnih kredita, rasterećenja poslovanja banaka i inteligentnog unapređenja regulative banaka. Tek uz rasterećenje bankarskih bilansa i regulatorne podsticaje, banke će lakše i više kreditirati.
Zabluda je da će budući željeni privredni rast počivati dominantno na stranim direktnim investicijama. Domaće investicije u razmenljivom delu bruto domaćeg proizvoda moraju da budu predmet posebnog podsticaja i podrške.
Zabluda je da će strane direktne investicije i domaće direktne investicije da rastu u uslovima nepovoljnog investicionog ambijenta koji počiva na slabim institucijama, nedovoljnim (ponekad i fiktivnim i/ili plagiranim) znanjima domaće radne snage i nerazvijenoj infrastrukturi.
Zabluda je da se reforma javnog sektora i borba protiv korupcije suštinski može izvesti bez temeljnih reformi u funkcionisanju i finansiranju političkih partija.
Foto: Beta
