Hrvatski pandan `Beogradu na vodi`?
Nešto poput "Beograda na vodi", vrednog 3,5 milijarde evra, i Hrvatska ima projekat "Zagreb na Savi", koji je vredan oko 1,4 milijarde evra, a čija bi gradnja mogla da počne za dve godine, piše Večernji list.
Projekat Zagreb na Savi aktuelizovao je bivši prvi potpredsednik Vlade Hrvatske Radimir Čačić još 2012. godine. Prema tadašnjim obećanjima ceo projekt je trebalo da bude gotov do 2020. godine.
Osim što se u beogradskom i zagrebačkom projektu radi o velikim investicijama uz obalu Save i što im nazivi slično zvuče, ipak je reč o dva potpuno različita projekta, navodi Večernji.
Zagreb na Savi, kako se navodi, pokrenut je najviše zbog rešenja problema vodosnabdevanja, odbrane od poplava, zaštite okoline i korišćenja hidroenergetskih potencijala Save, mada su ranije neki političari govorili o gradnji poslovno-stambenih građevina na obalama Save, ali i o gradnji kompleksa Vladinih zgrada.
List, takođe, ističe da je bitno da je projekt u visokoj meri definisan i da je postignuta saglasnost oko projekta sa desetak ključnih institucija, što u Beogradu, kako navode, nije bio slučaj.
"Nema razloga da se taj projekt ne realizuje, ali dinamika kakvu naša vlada ima takva je kakva je", navedene su Čačićeve reči uz konstataciju da je i njegov naslednik na ministarskom mestu Ivan Vrdoljak prihvatio Zagreb na Savi sa idejom o stambeno-poslovnoj oblasti.
Međutim, direktor firme Program Sava Dubravko Ponoš ističe da je urbana regeneracija obala Save u Zagrebu tek na šestom mestu od ukupno 13 segmenata zbog kojih se krenulo u taj projekt koji vodi njegova firma i koja je osnovana baš za tu svrhu.
On kaže da Zagreb na Savi nema intenciju uređenja prostora i objašnjava da su se pri razvoju tog projekta razrađivale tri opcije.
Jedna je da se izgrade novi pragovi koji bi kontrolisali Savu i podzemne tokove, druga je opcija bila gradnja pet velikih hidroelektrana, a treća je prokop kanala Sava-Sava, odnosno da se postojeći kanal Sava-Odra u najbližoj tački opet poveže sa Savom.
U sklopu te treće opcije je i gradnja sedam hidroelektrana, tri velike i četiri male, koje bi proizvodile oko 636 gigavatčasova električne energije, što je 23 odsto ukupne godišnje potrošnje Zagreba.
Trećom bi se opcijom u Zagrebu uz obalu Save oslobodilo oko 350 hektara zemljišta. Savom bi kroz Zagreb mogli da plove manji turistički brodovi, a Velika Gorica mogla bi da dobije rečnu luku.
Realizacija celog projekta predviđena je u roku od deset do 12 godina. Projekt bi se pak sufinansirao iz fondova EU, a na listi je za finansiranje iz "Junckerovog plana", koji predviđa 315 milijardi evra investicija u EU.
Hrvati se, takođe, nadaju da će učešće u realizaciji uzeti i strani investitori koji su već pokazali interesovanje, posebno za hidroelektrane. Šta će od svega toga da bude, prema Ponošovim rečima odlučiće Grad, arhitekti i građani Zagreba, ali su u svakom slučaju radi o "najvećem i najkompleksnijem projektu koji Hrvatska ima".
