Kriza donela novu zlatnu groznicu

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Kriza donela novu zlatnu groznicu

    Prvi put posle sedamdesetih godina prošlog veka pomama za zlatom je zahvatila svet paralelno sa finansijskom krizom 2008. godine, a sada je na pomolu nova. Procenjuje se da u svetu cirkuliše 170 hiljada tona zlata.

    Trend je već uočljiv u Americi, gde je tokom marta za 151,4 procenta porasla prodaja zlatnih pločica. Dok je u februaru u SAD prodato 18.500 unci zlata, u martu se "pazarilo" 46.500 unci.

    Američki eksperti procenjuju da je trenutna cena zlata, koja se, inače, dnevno formira u Londonu, od oko 1.200 dolara za uncu (oko 30 grama) trenutno niska u odnosu na ono što nas očekuje.

    Predviđanja australijske kompanije ANZ o porastu cene zlata narednih godina zasnovana su na diktatu povećane tražnje ovog plemenitog metala u Aziji, posebno u Kini.

    Većoj tražnji doprinose i centralne banke i institucije u svetu, koje u zlatu ponovo traže sigurnost u sve nesigurnijem okruženju. Zlatni standard, koji je postojao od 1821. do 1971. godine, uveo je u centralne banke SAD i evropskih zemalja velike količine ovog plemenitog metala.

    Oko četvrtine ukupne količine ikad iskopanog zlata nalazi se u centralnim bankama, najviše SAD, Nemačke, zatim u MMF, Italiji, Francuskoj, Rusiji, Kini, Švajcarskoj, Japanu, Holandiji…

    Za investitore zlato je način osiguranja protiv katastrofalnih događaja na globalnom finansijskom tržištu. Ono je dobro osiguranje i u vremenima hiperinflacije, jer održava vrednost bolje od papirnog novca.

    Procene ukupne količine zlata koje cirkulišu svetom, ne računajući one pod zemljom, variraju od 155.244 tone do dva i po miliona tona. Procene Svetskog saveta za zlato se zaustavljaju na 171.300 tona.

    Posle Kine, najveći proizvođači zlata su Australija, SAD, Rusija, Peru. Južnoafrička Republika, koja je dominirala po produkciji najvećim delom 20. veka, sada je tek šesta.

    Najveći uvoznik zlata je Indija. Na ovu zemlju odlazi petina ukupnog svetskog uvoza tog plemenitog metala, ali je polako pretiče Kina. Slede Britanija, Turska, Tajland, SAD, UAE, Kanada, Nemačka i Italija.

    Među zemljama u kojima uvoz zlata najubrzanije raste izdvajaju se Kirgistan, Gana, Azerbejdžan, Katar, Laos, Kuvajt. Na sedmom mestu među ovim zemljama je Crna Gora, a na 14. BiH.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
    Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE