Računi nam otkinu skoro pola plate, a evo i zašto
Računi u Srbiji za struju, vodu, grejanje, telefone, internet, jeftiniji su u poređenju sa komšilukom, ali to i nije neka uteha, jer da bi podmirio izdatke za komunalije, građanin Srbije radi 68 sati.
Nedavno istraživanje je pokazalo da su među evropskim zemljama, režije najskuplje u Sloveniji, koje ih mesečno koštaju 213 evra. I u Hrvatskoj su paprene i iznose 208 evra, dok je kod nas prosečni trošak za komunalije 150 evra, pišu Novosti.
Ali, kada uporedimo njihove izdatke sa prosečnim zaradama, Srbija ozbiljno prednjači. Nama računi uzmu više od 40 odsto prosečnih plata, Hrvatima je taj izdatak 23 odsto, a Slovencima oduzme tek 20 odsto mesečnih zarada.
Da bi podmirio svoje račune žitelji Hrvatske rade 38 sati, Slovenci 32 sata, a građanin Srbije više nego duplo – 68 sati. A, poređenje sa žiteljom Helsinkija, koji radi tek pet sati da bi platio režije, poražavajuće je za sve u okruženju.
Većini zaposlenih u Srbiji, međutim, potrebno je mnogo više radnih sati da bi platili svoje komunalne troškove, jer tek trećina dostigne prosek plata, koji je prema poslednjoj računici U Srbiji iznosio 43.000 dinara. Tako je najvećem broju radnika potrebno i više od prosečnih 41 odsto za režije.
Taj mesečni trošak u našoj zemlji prosečno iznosi ukupno 18.000 dinara, odnosno oko 150 evra. Na uplatnicama za grejanje, vodu,odnošenje smeća mesečno stigne prosečno 8.000 dinara, struju prosečno plaćamo 4.000, fiksni telefon 1.500, a mobilni 2.000 dinara. Na to treba dodati i prosek za kablovsku i internet od 2.500 dinara.
Vera Vida, predsednica Centra za potrošače Srbije, kaže da su potrošači u Srbiji svake godine sve su siromašniji. Ono što se pomera samo su cene, pre svega poskupljenje stanarine, grejanja, a i sada imamo najavu rasta cena struje, kaže Vida.
Kroz paprene račune plaćamo "paprene" plate u Infostanu, Beogradskim pijacama…
U Mreži za poslovnu saradnju smatraju da su komunalne usluge u Srbiji skupe za građanina sa prosečnom platom, a da je to sve posledica monopolskog položaja pojedinih republičkih javnih i lokalnih javno-komunalnih preduzeća.
Država i lokalne samouprave se bespotrebno mešaju u čitav niz usluga koje u EU obavljaju isključivo privatne firme, kaže konsultant u Mreži Dragoljub Rajić. Posledica takvog pristupa je da ta preduzeća imaju ogroman broj zaposlenih, a onda građani plaćaju skupe usluge da bi se iz tog priliva obezbedile njihove plate.
U značajnom broju javno-komunalnih preduzeća u Beogradu plate su dvostruko veće od republičkog proseka, čak i posle smanjenja od 10 odsto.
U ovome, dodaje Rajić, prednjače Beogradske pijace i Infostan, gde su zarade u proseku, posle smanjenja između 75.000 i 92.000 dinara, zatim tu su Parking-servis, javno osvetljenje i elektrane sa 72.000 do 83.000, a u većini ostalih javnih preduzeća zarade su između 65.000 i 75.000 dinara.
To je opet za prosečno 45 odsto više nego u privredi Grada Beograda. Slično je i u Novom Sadu i drugim većim gradovima, gde je ovaj odnos između 30 i 60 odsto viši nego u privredi.
Privreda plaća uslugu odnošenja smeća bezmalo trostruko više nego građani, što predstavlja reket Gradske čistoće nezamisliv u evropskim zemljama, tvrdi Rajić. Nisu samo njihove usluge paprene, nego i njihove takse koje naplaćuju.
Tako na primer Beogradske pijace da bi obezbedile prihode za visoke zarade svojih zaposlenih, imaju najveće cene zakupa tezgi u Srbiji. Upravo zato Beograđani na zelenim pijacima imaju znato skuplje povrće, voće… A slično je i u drugim velikim gradovima.
Srbija među jeftinijim zemljama za život
Srbija je, prema mnogim istraživanjima, jedna od najjeftinijih zemalja za život. Većina tih istraživanja, međutim, u obzir ne uzima prosečna primanja, već samo razlike u cenama namirnica, prevoza, usluga u restoranima, kao i troškova za struju, vodu i ostale komunalije u različitim zemljama.
Takvo poređenje cena pokazuje da je Srbija sa većinom drugih zemalja u okruženju među jeftinijim zemljama za život. Najjeftinija je Makedonija, a najskuplja Slovenija.
