`Ne da` nam se jeftinija vožnja
Cene tečnog naftnog gasa u Srbiji su među najvišim u Evropi, među kojima su, po visini, samo cene u Danskoj, Velikoj Britaniji i Holandiji.
Zbog toga je, u prethodne dve godine zebeležen pad prodaje TNG u Srbiji za oko 33 odsto, sa 420.000 tona na oko 300.000 tona godišnje, kaže za Tanjug Josip Kelemen iz Regionalnog udruženja za TNG, a prenose Novosti.
Ističe da takav trend postoji od kada je počela primena akciza na TNG koje su među najvišim u Evropi. Davanja državi u ceni TNG u Srbiji iznose oko 60 odsto, zbog čega je cena tog derivata visoka, kazao je Kelemen.
On je ocenio da kompanije ne mogu da naprave veće ustupke na svoj račun da bi snizile cenu TNG jer su, kako kaže, privrednici već dovoljno dali i ne mogu više, kada država uzima 60 odsto, a uz to Srbija nema dovoljno svojih resursa za proizvodnju TNG i osuđena je na uvoz.
Uz dodatno povećanje akcize od početka ove godine, cena TNG je porasla, a potrošnja tog derivata u Srbiji je pala, iako je Srbija nekad bila lider po potrošnji tog ekološkog goriva u regionu, rekao je Kelemen.
On je upozorio da se potrošači u Srbiji zbog svega toga ponovo okreću fosilnim gorivima, iako je TNG ekološki i ekonomski prihvatljivo gorivo, a to će se, kako je rekao, odraziti i na budžet kroz manje prihode od poreza i veća izdvajanja za lečenje od obolenja koja prouzrokuju fosilna goriva.
Kelemen je naveo da je u Hrvatskoj na primer, akciza na TNG samo 13 evra po toni, a u Srbiji 380 evra, dok je uobičajeni evropski prosek 125 evra po toni. U Hrvatskoj se čak, istakao je, daju subvencije od 40 odsto cene ugradnje TNG uređaja u automobile, a to se radi i u Italiji, Britaniji, Francuskoj i Poljskoj.
Govoreći o uticaju pada cena nafte na svetskom tržištu na cene TNG, on je rekao da zbog toga pada i cena i da očekuje da će tržište TNG i ubuduće pratiti ta kretanja.
Novac od EU za mrežu CNG
Kelemen je ukazao da bi srpski privrednici, gradska saobraćajna preduzeća i lokalne samouprave, koji žele da izgrade mreže punionica komprimovanog prirodnog gasa (CNG) ili da uvedu korišćenje CNG u automobile, mogli da dobiju velika bespovratna sredstava iz evropskih fondova.
Ako se zainteresovani na vreme prijave za te fondove EU, mogu da dobiju od 50 do 80 odsto bespovratnih sredstava od ukupne vrednosti nekog projekta. "To su velike šanse i predlažemo Srbiji da ne čeka, jer Hrvatska to nije uspela", kazao je Keleman.
On je rekao da je neshvatljivo da Srbija nije razvila svoj potencijal za korišćenje CNG, koji se ogleda u postojećim nalazištima nafte i gasa u Vojvodini, a uz to na CNG ne postoji akciza kao na TNG.
Istkavši da je neophodno proširiti mrežu punionica za CNG u Srbiji, on je naveo da u Srbija sada ima samo devet tih punionica, a da se procenjuje da ima oko 3.000 vozila koji koriste CNG, od čega oko 1.000 legalizovanih.
