Osnažiti sliku pouzdanog partnera

Podaci kazuju da je Fracuska, iza SAD, najveći investitor u svetu, a prvi u Evropi. To je bio povod za razgovor sa Ksenijom Simović, istraživačem Centra za evropske politike.

Međutim, ulaganja francuske privrede su znatno veća u regionu, nego u Srbiji?

Ako se ne varam Francuska je na svetskom nivou treći ili četvrti investitor, svakako posle SAD i Velike Britanije. Treba uzeti u obzir činjenicu da Francuska ima jake istorijske veze sa pojedinim zemljama u svetu, na primer sever Afrike, te upravo ka tim zemljama najveći deo ulaganja i ide. U Mađarskoj su Francuske investicije vrlo značajne, sa velikim strateškim ugovorima o partnerstvu promovisanim od stane mađarske Vlade, kao što su na primer ugovor sa Sanofijem,svetskim liderom u domenu zdravstva, Veolia firmom specijalizovanom za upravljanjem prirodnim resursima ili sa Le Bélierom, globalnim liderom u proizvodnji aluminijumskih komponenti za kola. Slična situacija je i u Rumuniji, gde prema podacima francuske Privredne komore i industrije u Rumuniji (CCIFER) posluje više od 3.500 preduzeća francuskog kapitala. Francusko prisustvo u Rumuniji je istaknuto u sektoru bankarstva, automobilskom sektoru, Renault – Dacia, koji je investiralo preko 630 miliona evra u startu, telekomu, u maloprodaji – Auchan i Carrefour, i u energetskom sektoru. U Srbiji, zaista, francuska ulaganja ne mogu da se porede sa ulaganjima partnera, kao što su Italija ili Nemačka, bez obzira na činjenicu da smo sa francuskom uvek imali ’pozitivnu’ istorijsku vezu. U Srbiji trenutno posluje svega oko 100 francuskih kompanija, od kojih je jedna od većih Michelin, koja zapošljava oko 1.500 ljudi u Pirotu.

Šta Srbija može da ponudi francuskim privrednicima u smislu ulaganja?

Srbija svakako može dosta da ponudi i taj potencijal treba dobro predstaviti. Po mom mišljenju treba osnažiti mogućnost za veće ’greenfield’ investicije, iako mislim da su trenutno francuske firme generalno više zainteresovane za kompanije u procesu privatizacije. Ipak, verujem da u Srbiji ima puno prostora i za veće investicije francuskih kompanija u prehrambenoj industriji, u obnovljive resurse, kao i za eventualno građenje postrojenja za prozvodnju delova za avio industriju, gde je Francuska svakako lider, a Srbija može da ponudi dovoljan stručan kadar. Mislim da bismo mogli da budemo i dobar partner za potrebne investicije u razvoj poslovanja i proizvodnje u sektorima gde Francuska ima velike igrače, kao sto je proizvodnja kozmetike, hemijska industrija, avio, prehrambena i drugo.

Da li i na koji način država treba da pomogne u stvaranju boljih uslova za ekonomsku saradnju između zemalja?

Sa konstantnim napretkom u pregovora sa EU, Srbija će svakako osnažiti i svoju sliku pouzdanog biznis partnera. Usvajanje evropskih standarda, ojačavanje institucija, kao što su kontrolna tela, poreska uprava, i olakšavanje administrativnog tereta, doprineće boljem imidžu i podstaći ulaganja u Srbiju. Takođe, izučavanje francuske privrede i identifikovanje potencijalnih poslovnih partnera i kompanija koje bi mogle da imaju interes za ulaganje u Srbiju treba da bude dužnost srpskih predstavnika u Francuskoj. Mislim da mađarska i rumunska vlada imaju prilično proaktivan stav u privlačenju investicija. To pre svega čine kroz lobiranje na nivou EU, targetiranim marketingom i predstavljanjem određenih sektora u kojima veruju da mogu da ponude dobre uslove za ulaganja. Mislim da bi i Srbija trebalo da usvoji sličan proaktivan stav, da se određeni sektori bolje predstave i da se investitorima omoguće povoljni uslovi, pre svega za ’greenfield’ i investicije koje bi znatno doprinele regionalnom razvoju. Samim tim izuzetno je važno paralelno edukovati i osnaživati i lokalne samouprave, kako bi bile u mogućnostima da obezbede i garantuju investitorima dobro poslovno okruženje.

Unapređenje ekonomske saradnje Srbije i Francuske

„Po svemu sudeći 2014. je bila od velikog značaja za unapređenje odnosa, pre svega zbog posete Parizu srpskog premijera, kao i posete francuskog premijera Beogradu. Kako su razni zvaničnici preneli, francuske kompanije su pokazale interesovanje za privatizaciju Telekoma Srbija, banja i lečilišta, partnerstva sa državom u vezi sa aerodromom Nikola Tesla, kao i za izgradnju metroa u Beogradu. Ali dalje korake u razvoju takvih partnerstava ili ulaganja tek treba da vidimo, da li će biti i u kojoj meri. Ekonomska saradnja Srbije i Francuske može da se poboljša kroz nove projekte, manje ili veće, koji bi se bazirali na prenosu znanja, gde bi se omogućilo srpskim preduzećima da steknu nova znanja i tehnologije, da poboljšaju svoj menadžment, i unaprede proizvodnju i potencijal za izvoz. Za to mogu da budu dobro iskorišćeni fondovi EU, kroz IPA II i IPARD, ali takođe, i programi EU orijenstisani ka razvoju i inovacijama, kao što su HORIZONT II i COSME, ako Srbija pristupi, naravno.“