Šta usporava francusko-srpsku privrednu saradnju?

PIŠE: Stefan Dobrić, Advokatska kancelarija JPM Janković Popović Mitić

Neophodno je da Srbija sarađuje sa velikim privredama, posebno da bude pristupačnija onim zemljama sa kojima ima istorijski nasleđenu vezu, jer je tada, nesumnjivo, lakše ostvariti poslovnu sinergiju.

Imajući to u vidu nije ni potrebno posebno naglašavati koliko je važno za Srbiju da ojača ekonomske odnose sa Francuskom, kao tradicionalnim partnerom, koja je treća privreda u Evropi i matična zemlja za 31 od 500 najvećih svetskih kompanija.

Nekako deluje da sve ono najsnažnije što Francuska nudi, upravo Srbiji nedostaje. Recimo, ako je jasno da je Francuska hemijska industrija možda jedan od njenih najjačih sektora, onda to korespondira sa poljoprivrednim potencijalom Srbije. Naravno, tu je i energetski sektor, u kome bi Francuski giganti mogli da podignu na jedan potpuno novi nivo razvoj naše zemlje, posebno sa aspekta onih izvora obnovljive energije koji su potpuno neiskorišćeni. Ne treba zaboraviti ni železnički saobraćaj, retail, vodoprivredu, prehrambenu i auto-industriju, tekstilnu, IT i građevinsku industriju i finansijska tržišta na kojima bi francuske firme mogle da pojačaju prisustvo i konkurentnost.

Da li je zadovoljavajuće za ove dve zemlje da ostanu samo na robnoj razmeni, da brojka Francuskih firmi figurira stalno oko nezadovoljavajućih stotinu i da Francuska ostane Srbiji tek 13. izvozni i deseti uvozni partner? Definitivno nije, i mnogo toga je potrebno uraditi na tu temu, ali je, imajući u vidu reakcije francuskih privrednika i poslovnih ljudi, očigledno da svi problemi postaju beznačajni kada se uporede sa problemom izgradnje i vlasništva nad zemljištem. Poteškoća je mnogo, ali opšte mišljenje jeste da je ovo glavna prepreka i momenat usporavanja na trasi ekonomske saradnje između dve zemlje.

Dakle ono što će zanimati bilo koji francuski konglomerat iz bilo kog od gore nabrojanih sektora je isto ono što muči svakog već prisutnog francuskog, ali i svakog drugog, privrednika u ovom trenutku. Birokratska kompleksnost je zadavala velike probleme u segmentu izgradnje, te je srpska država nesumnjivo uložila izvestan napor u izmene Zakona o planiranju i izgradnji sa ciljem da se poboljša rang zemlje u godišnjem izveštaju Svetske banke.

Do sada je zemljište uglavnom bilo direktno ili indirektno u vlasništvu republike, a postupak za izdavanje građevinskih dozvola trajao i do devet meseci. Kao i svi drugi privrednici na licu mesta, Francuski investitori su ostali nemoćni i sa nerešenim pitanjima, a oni koji su nameravali da dođu u Srbiju od toga su odustali.

Pitanje vlasništva nad građevinskim zemljištem je trebalo da bude rešeno putem konverzije prava korišćenja državnog zemljišta u pravo vlasništva i taj sistem je doživeo potpuni fijasko, a osim problema konverzije, raniji zakon nije uspeo da ubrza postupak izdavanja građevinskih dozvola čak ni u slučajevima kada konverzija nije bila potrebna.

Izmene zakona sada uvode značajne promene u postupku izdavanja građevinskih dozvola i privremeno rešavaju problem konverzije, a ishod izmena trebalo bi da bude brži postupak izdavanja građevinskih dozvola i mogućnost za investitore koji nisu sproveli konverziju da dobiju građevinsku dozvolu, što može da bude podstrek brojnim ’Francuzima’ u našoj privredi.

Po prvi put je objedinjeni postupak izdavanja građevinskih dozvola po ’one-stop-shop’ principu i ceo postupak će moći da se odradi pred jednim organom te francuski investitori neće morati da, kao do sad, sprovedu 16 odvojenih postupaka pred javnim organima, da bi pribavili građevinsku dozvolu.

Izmene zakona, takođe smanjuju formalnost odobrenja potrebnih za projektovanje, a dodatna pogodnost jeste i ograničavanje odgovornosti lokalnih jedinca samouprave za greške u projektovanju, odnosno, povećavanje odgovornosti investitora i projektanata.

Ono što u celoj priči oko izmena zakona nije adekvatno jeste odsustvo konačnog razrešenja problema konverzije koje će stvarati prepreke za ostvarivanje dugoročnih ciljeva i zato su većina atraktivnih lokacija i dalje pod režimom prava korišćenja, što je potrebno hitno rešiti.

Ipak, izmene će doneti boljitak i otvoriti put za ojačanje bilateralne saradnje između Srbije i Francuske od koje, opravdano, treba da očekujemo mnogo više, posebno nakon aprila 2011. godine i potpisivanja Sporazuma o strateškom partnerstvu.