Žetva pod hipoteku

Od 1. juna u Srbiji će početi da se primenjuje Zakon o predžetvenom finansiranju koji omogućava da budući rod bude zalog za kredit, a Srbija je prva zemlja u Evropi koja je ratarima obezbedila takav način finansiranja.

Pod hipoteku više neće morati da se stavlja kuća, mehanizacija ili imanje, a nadležni tvrde da će predžetveno finansiranje pomoći i malim i velikim poljoprivrednim proizvođačima.

"Mi smo to zvali kontrahiranje. Uzmemo novac unapred i čekamo žetvu, a to je mač sa dve oštrice, jer ako rodi usev će biti jeftiniji, ako ne rodi biće skuplje, a mi te pare moramo da vratimo", kaže Milivoj Šibul iz Kikinde.

"Običnim ljudima će to biti nedostupno jer je procedura previše komplikovana", kaže poljoprivrednik iz Kikinde Đura Đuržulov, dok oljoprivrednik iz sela Majur kod Šapca Slobodan Ilić objašnjava da je sve to veoma skupo, ako se u obzir uzme plaćanje osiguranja. "To je jedna vrsta kamate, a druga kamata mora da se plati banci", kaže Ilić.

Ugovor o zalogu može da sadrži i način prikupljanja, čuvanja i skladištenja budućih poljoprivrednih proizvoda. "Mi smo obezbedili zakonski okvir, a sada je na poljoprivrednim proizvođačima da sa zainteresovanim bankama dogovaraju uslove."

Ti uslovi mogu biti krajnje povoljni, mogu se dogovoriti da čitava otplata kreditnih sredstava ide kroz budući rod, kaže ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran ističe da je ovo samo parcijalno rešenje. "Ovo je relaksiranje proizvođača, mada nisam ubeđen da će se mnogi za ovo odlučiti. Naši proizvođači generalno stahuju od bilo kakvog kredita koji ne daju neku veću garanciju", objašnjava Prostran.

Garant ispunjenja obaveza između poverioca i dužnika biće ugovor o finansiranju registrovan u Agenciji za privredne registre. Prostran preporučuje da se proizvođači dobro obaveste kako ne bi zapali u rizike koje ovaj zakon nosi.