Hrvatska do 2060. gubi preko pola miliona stanovnika

Hrvatska je, na nivou Evropske unije, svrstana u zemlje s izrazito negativnim demografskim trendovima. U narednih 50 godina nestaće skoro ceo jedan Zagreb, pokazao je poslednji izveštaj o starenju.

U Izveštaju o starenju, Evropska komisija je dala pregled osnovnih demografskih i makroekonomskih trendova za period 2013-2060. godine. Iako je u odnosu na baznu 2013. godinu na nivou EU predviđen rast populacije do 2060, Hrvatska spada u zemlje s izrazito negativnim demografskim trendovima.

U odnosu na 2013. godinu, populacija od 4,3 miliona, predviđanjem smanjenja ukupnog stanovništva za 600.000, smanjiće se na oko 3,7 miliona stanovnika u 2060. godini.

Osim navedene depopulacije, zabrinjavajuća je i projekcija pada udela mladog stanovništva. Udeo najmlađeg stanovništva od 0-14 godina u odnosu na baznu 2013. godinu (14,9 odsto) postepeno bi se mogao smanjivati do 13,9 odsto u 2060.

Značajno veću kontrakciju, od čak 6,6 procentnih bodova, EK je projektovala u kretanju najproduktivnije populacije u dobi od 25-54 godine, pa će se njihov udeo u ukupnom stanovništvu smanjiti sa 41,1 odsto u 2013, na svega 34,5 odsto do 2060. godine, navodi se u analizi RBA.

Pokazatelj udela radno sposobnog stanovništva, u dobi od 15-64 godine, sa 66,9 odsto u 2013. opašće na 56,5 procenata u 2060. godini. Istovremeno, trend značajnog starenja stanovništva u Hrvatskoj odražava se kroz razmerno snažne negativne promene u udelima starije populacije u ukupnom stanovništvu.

Udeo stanovnika starijih od 65 godina u ukupnoj populaciji povećaće se do kraja projektovanog perioda na 29,6 odsto, odnosno 11,3 procentnih bodova više u odnosu na 2013. Očekuje se povećanje udela stanovništva starijeg od 80 godina na 11,1 odsto, odnosno 6,7 procenata više nego u 2013.

Šta više, udeo istih u radno sposobnom stanovništvu porašće sa 6,5 odsto u 2013. na 19,6 odsto u 2060. godini.

Navedene projekcije polaze od pretpostavke da će i 2060. vredeti sva postojeća zakonska rešenja i da će biti implementirane sve predviđene reforme, prvenstveno u penzionom sistemu, što dobrim delom objašnjava očekivani pad udela javnih troškova za penzije, uprkos dramatičnom starenju stanovništva i povećanju životnog veka.

"Valja dodati da uz potencijalni ekonomski rast od svega 1,4 odsto u projektovanom periodu svako odgađanje potrebnih strukturnih reformi Hrvatsku dovodi sve bliže demografskom izumiranju uz dugoročne posledice na finansijsku održivost celokupnog sistema", upozoravaju analitičari RBA.