Umesto pada, NBS predviđa stagnaciju
Narodna banka Srbije promenila je na više projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije i sada očekuje stagnaciju ekonomske aktivnosti u ovoj godini, umesto blagog pada od 0,5 odsto, koji je predviđala u februaru.
Na predstavljanju Izveštaja o inflaciji, predstavnici NBS su istakli da centralna banka za narednu godinu nije menjala projekciju rasta BDP Srbije od 1,5 odsto.
Generalni direktor Direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku Branko Hinić je rekao da je procena rasta BDP za ovu godinu revidirana naviše zbog nešto bržeg opravka zone evra, koji je najveći trgovinski partner Srbije, i manjeg pada finalne potrošnje od očekivanog, čemu doprinose i niže cene nafte.
"Pozitivan doprinos BDP očekujemo po osnovu neto izvoza i u manjoj meri od privatnih investicija, dok će negativan doprinos imati finalna potrošnja domaćinstava i države", rekao je on.
Posmatrano sa proizvodne strane, doprinos indistrijske proizvodnje trebalo bi da bude pozitivan i veći od prethodno očekivanog po osnovu prerađivačke industrije. Pozitivan doprinos BDP očekuje se i od oporavka proizvodnje u rudarstvu i energetici, dodao je Hinić.
Prema njegovim rečima, negativan efekat na BDP će imati to što će manja finalna potrošnja dovesti do manjeg prihoda uslužnog sektora, kao i poljopivredna proizvodnja, obzirom na visoku bazu prošle godine usled veoma dobre sezone.
Hinić je dodao da neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije BDP predstavljaju pre svega brzina privrednog oporavka zone evra i tempo fiskalne konsolidacije i struktirnih reformi, ali i uspešnost ovogodišnje poljoprivredne sezone.
Ističe da su prvo tromesečje obeležili dobri fiskalni rezultati. "Konsolidovani fiskalni deficit iznosio je 2,4 odsto procenjenog BDP i, prema našoj oceni, uz dosledno sprovođenje fiskalne konsolidacije, ove godine biće manji od 5,9 odsto BDP, koliko je i predviđeno Fiskalnom strategijom", rekao je on.
NBS, prema rečima Hinića, pored smanjenje unutrašnje neravnoteže očekuje i smanjenje spoljne neravnoteže i procenjuje da će se deficit tekućeg računa u ovoj godini smanjiti na 4,2 odsto BDP sa šest odsto, koliki je bio u prošloj godini, zahvaljujući opravku glavnih srpskih spoljnotrgovinskih partnera, nižoj ceni nafte i revitalizaciji rudarstva i energetike.
